Zašto makrobiotičari ne jedu paradajz i krompir?

Biljke pomoćnice čini raznolika grupa povrća, lekovitog bilja, žbunja i drveća koje su vekovima bile mistične i fascinantne lekarima, naučnicima i nutricionistima. Paradajz, beli krompir, crvena i zelena paprika, ljuta paprika i plavi patlidžan pripadaju botaničkoj vrsti roda Solanaceae. Ova vrsta takođe uključuje i duvan. Pomoćnice čine oko 2800 vrsti biljaka sa veoma različitim osobinama. Prema rečima stručnjaka za ishranu, autor i instruktor Kornel univerziteta, Norman F. Childers, u svom naučnom i veoma dokumentovanom radu "The nightshades and health" objašnjava da su nutricionisti još davno opisivali ove biljke kao "noćne" zbog njihove "ljubavi" i "zla" u noći. One su korišćene u šamanizmu, veštičarenju i čak prilikom ubistava otrovom. Neke od ovih biljaka su potentne opojne supstance u medicini i ulaze u sastav pilula za spavanje. Rečeno je da pomoćnice sadrže visok nivo alkaloida koji prouzrokuju izlučivanje kalcijuma iz kostiju, kao i drugih minerala i elemenata u tragovima iz tela. Mnogi lekari i nutricionisti preporučuju da oni koji pate od artritisa eliminišu ove biljke iz ishrane.

Paradajz

Za vreme prodora u Južnu Ameriku, španski konkvistadori otkrili su paradajz. Kada je prvi put predstavljen u Evropi, paradajz se smatrao smrtonosnim otrovom. Za one sa slabim bubrezima i alergijama na hranu, paradajz doprinosi bolovima u kostima i zglobovima, nedostatku energije i reumatoidnom artritisu. Ipak, paradajz je postao veoma popularan širom južne Evrope, a posebno u Španiiji i Italiji. U Americi je paradajz jedno od omiljenih povrća, gde se kečap i salsa obično koriste svakodnevno.

Krompir

Kada je beli krompir, pod nazivom "zemljina jabuka", stigao u Evropu iz Perua, ovo povrće su smatrali otrovnim. Ipak, ovo popularno povrće je postalo sortirano širom Evrope i SAD. Teško je zamisliti standardni obrok bez navođenja krompira - pečenog, prženog, kuvanog... Krompir sadrži solanine za koje je dokazano da izazivaju veoma toksični efekat kod osetljivih ljudi, doprinoseći artritisu, pražnjenju kalcijuma, ukočenosti zglobova, kao i bolovima u zglobovima, gležnjevima i kolenima. 

U svojoj knjizi "Otrovne biljke u SAD i Kanadi", Džon Kingsberi dokumentovao je da kada se solanini jedu u velikim količinama bilo kod ljudi ili životinja, dolazi do smrtog ishoda. Kada se potroši kalcijum iz ogranizma, dolazi do nervoze i nesanice, jer je kalcijum naš prirodni relaksant. Solanini iz krompira se akumuliraju u organizmu, a štetni efekti se mogu pojaviti  tek posle nekoliko godina.

Zašto eliminisati paradajz i krompir iz ishrane?

Prema teoriji makrobiotike, paradajz i krompir predstavljaju prirodnu ravnotežu mesu, mleku, mastima i višku soli. Hemijske i energetske vrednosti krompira i paradajza proizvode ekstremne, ekspanzivne efekte koji mogu dovesti do slabljenja kostiju, zglobova, zuba, desni i svih telesnih organa, a posebno kod onih koji su alergični na njih. U studiji objavljenoj u žurnalu međunarodne akademije za preventivnu medicinu, 5000 pacijenata koji pate od artritisa eliminisali su ove dve vrste povrća iz ishrane. U proseku oko 70% ukupne grupe ispitanika osetilo je olakšanje.

Zašto toliko volimo da jedemo ovo povrće?

Osobe svih uzrasta uživaju da jedu ove namirnice. Pomfrit sa kečapom je jedno od omiljenih jela. Postoji razlog zašto toliko žudimo za njima. Krompir i paradajz su veoma bogati kalijumom i pomažu suprotstavljanju hrani životinjskog porekla koja je veoma bogata natrijumom. One potpomažu varenju gustih masnih proteina. Zamislite omiljena američka jela: meso i krompir, i picu sa sirom i paradajz sosom. Ove namirnice izgleda da idu zajedno prirodno. Žudimo za njima jer naša tela nesvesno teže da postignu balans. Ekstremne namirnince imaju ekstremne efekte. Krompir i paradajz su veoma ekspanzivni i jin. Životinjski proteini su teški, slani, a samim tim i jang, te krompir pomaže u stvaranju ravnoteže soli i i proteina mesa. Paradajz je kiseo i učestvuje u varenju mlečnih proizvoda i stvaranju ravnoteže masnoće sira. Imajte na umu da oni koji jedu na ovaj način (ekstremni spektri hrane) imaće rezultate koji će biti ozbiljni i štetni na duge staze.

Alkaloidi

Većina zdravstvenih istraživanja o pomoćnicama fokusirana je na posebnu grupu supstanci koje se nalaze u ovim biljkama, a nazivaju se alkaloidi. U hemijskom smislu, alkaloidi se lako identifikuju, jer imaju strukturu sačinjenu od najmanje jednog prstena koji sadrži azot. Biljke proizvode alkaloide kao redovan deo njihove biohemijske aktivnosti, a oni se stvaraju da zaštite biljke od insekata koji bi ih inače pojeli. Alkaloidi najčešće dobijaju nazive po imenu ili vrsti biljke u kojoj se nalaze. Svaki alkaloid ima sistematski naziv sa sufiksom -in ili -inum (morfin, morfinum). Prvi izolovani čisti alkaloid bio je morfin, nakon toga narkotin.

Praktični saveti

Ako ste pojedinac sa postojećim problemima kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis ili giht, eliminišite ove namirnice 6-12 nedelja iz vašeg jelovnika, jer to može biti korisno da utvrdite da li ova hrana doprinosi vašim zdravstvenim problemima. Ista preporuka važi za osobe sa postojećim problemima nervnog sistema, posebno nervno-mišićnim problemima. Hrana koja oduzima minerale iz organizma je eliminisana u makrobiotici. Makrobiotička ishrana sačinjena je od hrane koja je izuzetno bogata prirodnim mineralima. Tu spadaju žitarice, mahunarke, povrće, alge, morska so, miso; hrana koja jača, održava i čak obnavlja kosti. 

Makrobiotički vodič

Ovaj makrobiotički vodič namenjen je ljudima koji žive u umerenom klimatskom pojasu. Vodič mora biti u skladu sa tradicionalnom ishranom određenog podneblja, u skladu sa promenama godišnjih doba kao i sa kondicijom pojedinca i njegovim/njenim potrebama.
Podela glavnih sastojaka standardne makrobiotičke ishrane:

1. INTEGRALNE ŽITARICE: Osnovni deo svakog obroka čine integralne žitarice (50-60%) ukupnog obroka. Koriste se integralni pirinač, pšenica, ječam, raž, kukuruz, heljda i ostale slične integralne vrste. S vremena na vreme, koriste se proizvodi od integralnih žitarica kao što su ovsene, pšenične, ražene pahuljice, testenine, hleb i ostali proizvodi dobijeni od integralnog brašna. Ovi proizvodi predstavljaju dopunu osnovnim integralnim žitaricama prethodno pomenutim.

2. SUPE: Jedna do dve činije supe čini oko 5-10% ukupnog dnevnog unosa hrane. Supe se konzumiraju svakodnevno. Uglavnom se prave od misa ili shoya (tamari) sosa, uz dodatke algi, posebno wakame ili kombu, kao i dodatak povrća kao što su šargarepa, luk, kupus, kineski kupus, zeleniš, koren dajkona itd. Ukus misa ili shoya sosa treba da bude umeren, ni previše jak ni previše slab. Supe napravljene sa žitaricama, pasuljem, povrćem i povremeno ribom ili morskim plodovima takođe mogu biti pripremane često kao deo ove kategorije.

Miso supa

3. POVRĆE: Oko 25-30% dnevnog unosa hrane čini sveže povrće pripremljeno na različite načine uključujući razne vrste kuvanja, pečenje, dinstanje, kuvanje na pari, salate, marinade i turšije. Raznolikost povrća zavisi od regiona, godišnjeg doba, dostupnosti, ličnog zdravlja i drugih faktora. Više od 2/3 povrća servira se kuvano, a 1/3 sveže kao salata ili turšija. Paradajz i krompir su povrće koje se u makrobiotici izbegava.

4. MAHUNARKE: U proseku oko 10% servirane hrane čine razne vrste mahunarki i proizvodi napravljeni od istih (tofu, tempeh, natto). Mahunarke mogu biti kuvane zasebno ili zajedno sa žitaricama, povrćem, algama, kao i kuvane u supama. Azuki pasulj, leblebija i crna soja sadrže manje masti i mogu biti pripremani svakodnevno.

5. MORSKE ALGE: Veoma bogate mineralima i vitaminima, jedu se svakodnevno u manjim količinama - oko 5% ili manje. Najčešće korišćene vrste su kombu, wakame, nori, dulse, hijiki, arame i dr. Alge mogu biti korišćene u supama, kuvane sa povrćem i pasuljem, ili pripremane kao zasebno jelo. Obično se začinjavaju manjom količinom shoya sosa, malo soli ili pirinčanog sirćeta.

Arame alga

6. NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA: Manja količina ribe ili morskih plodova može se uvrstiti u ishranu nekoliko puta nedeljno, u zavisnosti od zdravlja. Bela riba generalno sadrži manje masti nego crvena ili plava. Poželjno je servirati izrendani sveži dajkon, koren rena ili đumbira uz ribu. Meso, jaja i mlečni proizvodi se izbegavaju.

7. SEMENKE I KOŠTUNJAVO VOĆE: Mogu biti korišćene povremeno kao užina. Ne preterivati u unusu istih, kao i putera od koštunjavog voća, jer se teško vare i bogate su mastima.

8. VOĆE: Konzumira se nekoliko puta nedeljno, po mogućnosti kuvano ili sušeno. Sveže voće se konzumira u umerenim količinama. Bira se voće koje raste u podneblju u kom se živi. Voćni sokovi su pretežno previše koncentrisani za svakodnevnu upotrebu, konzumiraju se povremeno. Najbolji izbor voća u umereno-klimatskom pojasu predstavljaju jabuke, kruške, breskve, kajsije, grožđe, borovnice, lubenice, dinje itd. Tropsko voće kao što su grejpfrut, ananas, mango i dr. se izbegavaju.

9. DESERTI: Jedu se u umerenim količinama, 2-3 puta nedeljno, kod ljudi koji su dobrog zdravlja. Razni kolači, pudinzi, torte, pite i ostale poslastice pripremaju se bez mlečnih proizvoda, bez jaja i šećera. Šećer, med, melasa, čokolada, rogač i ostali zaslađivači koji su rafinisani, ekstremno jaki ili tropskog porekla se izbegavaju. U zamenu se koriste pirinčani i ječmeni slad, kao i amasake puding.

Kolač bez glutena i mlečnih proizvoda

10. ZAČINI, ZGUSNJIVAČI I PRILOZI: Prirodno obrađen, bogat minerlnim solima, tradicionalni miso i shoya koriste se kao začini za slan ukus. Hrana ne treba da bude previše slana i začini se generalno dodaju u toku kuvanja, a ne za stolom. Drugi često korišćeni začini su pirinčano i umeboshi sirće, umeboshi šljive i rendani koren đumbira. Česta upotreba začina, biljki i ostalih stimulansa, kao i aromatičnih supstanci je pretežno izbegavana. Za sosove i zaprške se ne koristi brašno, nego koren kuzu biljke. Kada je varivo potpuno skuvano, doda se kuzu prethodno razmućen u malo vode, tako da se varivo zgusne i postane konzistentno. Iseckani mladi luk, peršunovo lišće, nori alga, rendani đumbir, kao i dr. sastojci mogu se koristiti kao prilozi koji daju lepšu boju jelu, da izbalansiraju ukus, stimulišu apetit i olakšaju varenje. 

Umeboshi šljive

11. ULJA: Za svakodnevno kuvanje preporu;uje se prirodno ceđeno, nerafinisano ulje. Tamno  i svetlo susamovo ulje se koriste najčešće, kao i kukuruzno, suncokretovo i maslinovo ulje. 

12. TURŠIJA: Manja količina kućno pravljene turšije može biti deo svakodnevne ishrane. Turšija olakšava varenje žitarica i povrća. Tradicionalno kiseljena turšija može biti napravljena od različitog korenastog i okruglog povrća kao što su dajkon, rotkve, kupus, šargarepe, karfiol, krastavci itd. Recept turšije ne sadrži šećer kao što se najčešće priprema u našim predelima. (U nekim od narednih tekstova objaviću recept pravljenja domaće turšije na makrobiotički način.)

14. PIĆA: Flaširana voda i/ili ona koja je hemijski ispravna koristi se za piće, za kuvanje čaja i ostalih napitaka, i generelno za kuvanje. Banča čaj je najčešće korišćeni čaj, a potom i ostali čajevi od žitarica i nestimulativnih biljaka. Ređe se pije zeleni čaj, sokovi od voća i povrća, sojino/pirinčano/bademovo mleko, pivo, vino, sake... Konzumacija crnog čaja, kafe, čajeva sa stimulativnim i aromatičnim dejstvom, gazirana pića, mleko i mlečna pića, kao i teška žestoka pića su limitirana ili izbegavana.

Priča poznatog glumca Dirk Benedikta u borbi protiv raka prostate

"Nekada sam jeo kao svinja. Imao bih srneću šniclu, jaja i palačinke za doručak, opet meso za ručak i veliki biftek, krompir, salatu i pitu od jabuka ili parče torte za večeru. Jeo sam baš onako kako je to opisao Hemingvej. Na koledžu sam bio na poziciji linebacker-a, imao sam 100kg, artritis u kolenima, kukovima i šakama, kao i glavobolje, opadanje kose i probleme sa kožom. Nakon toga, dok sam bio u Švedskoj na snimanju filma, prestao sam da jedem meso i već nakon deset dana bolovi u mojim kolenima su prestali. Sledeće godine sam počeo da kreiram način svoje ishrane na bazi žitarica, a posle dve godine sam potpuno prestao da jedem mlečne prozvode.

Kada sam prestao da jedem meso, nisam bio siguran kako da nastavim dalje da se hranim. Čitao sam razne knjige o istočnoj filozofiji i medicini, kako sledeti alternativni put brige o zdravlju. Tada su me Gloria i Bill (Dufty) upoznali sa orijentalnom filozofijom iza koje je alternativni način ishrane - makrobiotika. Jin i Jang. Balans između suprotnih, ali komplementarnih sila. 

Ubrzo nakon toga rečeno mi je da imam problem sa prostatom. Imao sam bolove i krvarenja. Tada sam već promenio način ishrane i razmišljao sam o zdravlju na drugačiji način. Doktor mi je saopštio da imam tumor prostate, a nakon toga sam otišao u Njujork kod drugog doktora koji mi je to potvrdio. Odmah je želeo da me hospitališe. Bill je to shvatio ovako: "Ako ustanove da imaš problem, nikada nećeš izaći odavde." Bio je  u pravu. Nakon što mi je doktor saopštio loše vesti, medicinsko osoblje mi je prišlo sa formularima da ih popunim kako bi me smestili u bolnicu. Izleteo sam iz kancelarije i dok sam išao niz hodnik doktori su vikali za mnom. 

Tada sam otišao u Boston, gde me je čekao Michio Kushi. Potrvdio mi je da imam tumor prostate i rekao da je za mene veoma važno da slušam njegove savete i preporuke u narednih nekoliko meseci. Nisam varao, a nisam ni bio uplašen, jer sam proučavao makrobiotiku i potpuno sam verovao u njene principe. Zapravo bio sam veoma uzbuđen oko nove dijete. 

Odrastajući u Montani naučio sam: "Ako se traktor pokvari, popravi ga." Takav sam uvek bio po prirodi, i iako je za neke ovaj način lečenje bio opasan, izabrao sam taj put.

Nisam znao u šta sam se upustio. Nisam znao koliko bolno će biti, niti koliko teško će biti. Znam ljude koji su pokušali da budu na makrobiotici neko vreme, a potom se vratili cheezecake-u. Svako želi da bude izlečen, ali takođe želi da to bude lako i brzo. 

Kada sam shvatio da imam tumor, odbio sam da radim tumor marker test. U tom periodu sam imao 80kg. Kada sam se vratio 6 nedelja kasnije sa planina New Hampshire-a, imao sam 70kg. Tamo sam boravio kod prijatelja, jer nisam želeo da me bilo ko ometa, niti da doživljavam iskušenja od ljudi koji bi me pozvali da odemo na krofne. Nekim danima sam se osećao kao da sam na vrhu sveta, nekada nisam mogao da ustanem iz kreveta. Nekada nisam mogao da se popnem uz stepenice, a nekada sam trčao, trčao i cepao drva po ceo dan. 

Nosio sam kupaći sve vreme. Nikoga nije bilo u blizini, a nisam imao ni ogledalo kako bih mogao da vidim svoje telo. Bio sam šokiran kada sam prvi put obukao pantalone, a one su odmah spale sa mene. Nastavio sam da mršavim do 60kg i bio sam u situaciji da su neki ljudi hteli da me odvedu u bolnicu. Izgledao sam kao neko ko je ozbiljno bolestan - kao što sam i bio. 

Nikada nisam otišao u bolnicu. Umesto toga, spakovao sam vreću sa stvarima i postao pravi vagabundo, putujući po Montani, Kaliforniji, Njujorku, Viskonsinu; planinaranjem sam obišao čitavu zemlju jednom, a kolima sam je obišao dvaput. Pisao sam kratke priče i predloge za TV serije. Ali hrana je bila problem svakako. Jedinu stvar koju sam mogao da jedem u restoranima bile su ovsene pahuljice. Zatražio bih jednu porciju, pa još jednu i na kraju bih naručio isti obrok, ali u činiji za salatu. Ostatak vremena, živeo sam jedući kuvane žitarice i povrće gajeno na farmama. Nisam trebao da putujem. Trebao sam da ostanem na jednom mestu i da se brinem o sebi. Moje telo je umiralo od gladi. Jeo sam sve ono na šta moje telo nije bilo naviknuto. Zbog straha od raka, nisam varao. Pre toga uzeo bih malo sira, malo ribe, hleba, salate, ali sada ništa od toga nisam hteo ni da okusim. Sanjao sam hamburgere i bifteke da mi se nude da ih jedem, kao u noćnoj mori. Jednog dana, na putu od Los Anđelesa do istočne obale, svratio sam do Montane da vidim porodicu. Nisam trebao to da uradim... Nikada im nisam rekao u kom sam se stanju nalazio. Kada me je majka, koja radi u bolnici, videla koliko sam mršav bio, molila me je da odemo kod doktora. Ostavio sam ih da jecaju u dvorištu dok sam nastavljao svoj put ka Njujorku. Počeo sam da se osećam bolje kada je kilaža počela da se vraća na staro nakon godinu dana dijete. Vratio sam se na 67kg. Nastavio sam i dalje da se hranim istim načinom i postepeno sam dolazio do tačke kada sam osetio da sam počeo da se oporavljam. Na kraju sam dobio prolaznu ocenu od doktora nakon urađenih brojih testova krvi. Nisam imao više tumor. 

Na makrobiotici počinješ da osećaš ono što želiš. Skoro svako jutro za doručak jedem miso supu i veliku činiju ovsenih pahuljica. Nosim svoj ručak u studio. Od povrća koje postoji na svetu, ne postoji maltene ništa što ne jedem. Oko 60% moje dijete čine žitarice, oko 25% mahunarke i oko 15% prilozi kao što su koštunjasto voće, semenke, voće i riba. Otprilike tako se hranim.

Ono što ti ovaj način ishrane pruža jeste snaga i izdržljivost. Ono što ne pruža - to je ogromnu snagu, tako da ne mislim da je to previše dobro za Mr. T. Neki drugari koji dižu tegove su mi nedavno pomogli da preselim nameštaj. Na početku su oni bili jači, ali posle dva sata ja sam i dalje imao snage, a oni su bili potpuno umorni. 

I moj ljubavni život se promenio.  Sada cenim drugačije vredosti kod žena. Mislim da cela ta "Playboy" stvar predstavlja rezultat mentaliteta ljudi koji stalno jedu meso. To je zadovoljenje koje je čisto fizičko. Ne spaja se sa emocionalnim, mentalnim i spiritualnim aspektima ženskog bića. Mada i ne mora da znači...

Moja kilaža se stabilizovala na 70kg. To je kilaža koju sam imao kada sam bio tinejdžer. 

Makrobiotika ne može da se uzme zdravo za gotovo. Ako želiš da pokušaš da živiš ovim načinom života, prikupi literaturu i čitaj o tome. Pokušaj da barem tri puta nedeljno umesto mesa jedeš integralni pirinač. Čitava poenta makrobiotike je da imaš kontrolu nad svojim životom, a potom da se baviš sobom. Život pripada onima koji su spremni da preuzmu odgovornost da bi ga živeli." 

Prevedeno iz knjige "The Macrobiotic Way", Michio Kushi i Stephen Blauer

Moderna ishrana

Čovek, kao poslednje najrazvijenije živo biće na Zemlji, u mogućnosti je da se hrani najrazličitijim vrstama životinjskog sveta. Mnogi ljudi jedu različite vrste životinja iz klase sisara: krave u obliku govedine; svinje u obliku prasetine, šunke i slanine; ovce u obliku jagnjetine, kao i njihove proizvode u obliku mleka, sira i drugih mlečnih proizvoda. Takođe čovek jede mnoge ptice i reptile  - kokoške, ćurke, guske i fazane, njihova jaja, kao i zmije i guštere. Zatim, čovek jede vodozemce, žabe, kornjače, puževe i dr. Od riba koje plivaju u okeanima, morima i rekama, čovek jede veoma mnogo različitih vrsta istih. 

Čovek takođe jede većinu biljnih vrsta. Počevši od žitarica, preko semenki, voća i koštunjavog voća, zatim povrća, mahunarki i algi. 
Tokom godina čovek je učio i razvijao načine odabira, pripreme i kuvanja hrane. Kada posmatramo nečije domaćinstvo možemo da zaključimo u kakvom stanju uma se ta porodica nalazi, kao što i kada generalno posmatramo način kuvanja i ishrane jedne zemlje ili rase, možemo da zaključimo kakvo je njihovo mentalno i spiritualno stanje. 
Pročitavši na portalu "Telegraf" intervju poznatog britanskog kuvara Džejmi Olivera šta misli o srpskoj kuhinji, postavlja se pitanje u kom smo mi mentalnom stanju kao nacija... 

"DŽEJMI OLIVER O SRPSKOJ KUHINJI: PA TI LJUDI JEDU MESO ZA SVAKI OBROK!"

"Najslavniji živi svetski kuvar Džejmi Oliver letos je poslao svoje izaslanike u našu prestonicu, gde su uživali u čarima beogradskih kafana i noćnom životu. Pogledajte kakve su ocene na Džejmijevom blogu dobila srpska tradicionalna jela, roštilj i rakija,i šta se svakom turisti preporučuje obavezno da proba.

- Najpre, neophodno je da kažemo nekoliko reči uopšteno u ovoj zemlji. Srbi kao narod poštuju svoju tradiciju i većina njih stoički se drži tri obroka dnevno (naravno, ako se ne računaju pauze za kafu ili pivo). Tu su doručak, ručak i večera. S obzirom na to da je ovaj poslednji obrok najobilniji, pa ako planirate da radite nešto tokom večeri, budite spremni da će vaš stomak imati pred sobom težak posao da svari sve što ste u sebe uneli. Osim toga, ključna stvar u srpskoj kuhinji je to što mesa ima u skoro svim jelima: svinjetine, govedine, piletine, teletine… Kada budete otvorili jelovnik u nekoj od veoma prijatnih i udobnih kafana, videćete da je ponuda za ljubitelje mesa veoma široka, tako da će vam bez pomoći konobara ili prijatelja Srbina biti veoma teško da se opredelite šta da naručite."

Mi smo ono što jedemo i potpuno smo odgovorni za naše fizičko i mentalno stanje. Da li smo aktivni, zdravi i srećni, ili neaktivni, bolesni i nesrećni - apsolutno zavisi od nas samih. Mi smo gospodari sami sebe i niko drugi ne može kontrolisati našu ličnu sudbinu. Tajna zdravlja, mudrosti, slobode i sreće - našeg fizičkog, mentalnog i spiritualnog bića - nalazi se ispred nas, iz dana u dan, u svakom jelu koje unesemo u sebe. Zbog toga čoveka njegov način života može dovesti do daljeg razvoja ili ga zaustaviti...

Šta kupiti u prodavnici zdrave hrane?

Većina ljudi uživa kada ode u kupovinu namirnica zdrave hrane. Naročito ako je ponuda raznovrsna i ako imamo priliku da saznamo više o tim namirnicama od prodavca koji se razume u ono što prodaje.

Nažalost, u nekim od tih prodavnica i dalje možete pronaći proizvode koji tamo ne pripadaju - kolače pune šećera, žele bombone i ostale slatkiše, gazirane sokove itd.
Iz tih razloga sam odlučila da napišem članak o tome šta je to što biste trebali da kupite pre nego što počnete da pripremate ukusne makrobiotičke obroke. 

Shopping lista

Kako biste sačuvali svoje vreme u kupovini, najbolje je da odete u prodavnicu sa listom namirnica koje su vam potrebne.

ŽITARICE

•  Integralni pirinač (kratkog, srednje-dugug i dugog zrna)
• Žito
• Ječam
• Proso
• Ovas

TESTENINE

• Integralne špagete
• Udon
• Somen
• Ostale integralne testenine

ALGE

• Arame
• Hijiki
• Kombu
• Wakame
• Nori
• Dulse
• Agar-agar

MAHUNARKE

• Azuki pasulj i ostale vrste pasulja
• Leblebija
• Zeleno sočivo
• Crveno sočivo
• Crna soja

SVEŽI PROIZVODI

• Tofu sir
• Tempeh
• Drugi sojini proizvodi
• Sejtan

DODACI I ZAČINI

• Ječmeni miso
• Hatcho miso
• Tamari soja sos
• Morska so
• Umeboši šljive
• Umeboši pasta
• Prirodno sirće - Umeboši i/ili pirinčano
• Gomasio
• Mirin

ZASLAĐIVAČI

• Pirinčani slad
• Ječmeni slad - Malteks
• Amasake
• Sušeno voće
• Drugi zaslađivači

SEMENKE I KOŠTUNJAVO VOĆE

• Susamove, bundevine i suncokretove semenke
• Orasi
• Badem
• Kikiriki
• Orasi i dr. 

ULJA

• Nerafinisano tamno susamovo ulje
• Svetlo susamovo ulje
• Kukuruzno ulje
• Maslinovo ulje
• Ostala hladno ceđena ulja 

PIĆA

• Banča i kukiča čaj
• Ostale vrste čajeva bez kofeina
• Flaširana voda
• Prirodni sokovi bez šećera   

BRAŠNA

• Integralno brašno
• Kukuruzno brašno

TURŠIJA

• Kiseli kupus
• Ginger pickles (ukiseljeni đumbir)
• Pickled daikon (ukiseljeni dajkon) i dr.

POSEBNI ARTIKLI

• Kuzu
• Šitake pečurke
• Mochi
• Sušeni koren lotosa i dr. 

 Izbor svežeg voća i povrća 

• Kada kupujete sveže voće i povrće odlučite se za ono koje je organski gajeno.
• Izaberite voće i povrće koje ima lepu boju, izbalansiran oblik i izgleda sveže. Izbegavajte ono koje je previše veliko ili previše malo, kao i ono koje je nepravilnog oblika.
• Povrće i voće koje je smežurano, previše meko ili drugačije boje, ono je manje ukusno i uskoro će biti pokvareno.
• Zeleniš koji postaje žute boje ili je ubran previše kasno, ili je staro, ili je skladišteno na previše visokoj temperaturi za to povrće.
• Proverite krajeve korena i stabljike povrća, oni moraju biti čvrsti.

Kako promeniti stil života i preći na makrobiotiku?

Možda vam se čini da je promena na makrobiotički način ishrane veoma teška, ali ako sledite savete i predloge makrobiotičara, veoma je jednostavna i fleksibilna.

Uputsva koja ćete pročitati u ovom članku odnose se na ljude koji žive u umerenom klimatskom pojasu ili u predelima u kojima postoje sva četiri godišnja doba - a to su oblasti Severne Amerike, Evrope i zemlje Dalekog istoka. Razlike između umerenih i tropskih klimatskih regiona čine izbor povrća i metode kuvanja koje su podobne za to područje.

Makrobiotički način ishrane nije striktan, ali naravno da bih izdvojila slučajeve kada hranu koristimo kao lek i tako lečimo određene bolesti. Tada se makrobiotika primenjuje u tzv. medicinske svrhe i striktna je, jer se na taj način organizam navikava na određenu disciplinu koju sledimo svakodnevno do kompletnog oporavka (jedemo u isto vreme, pridržavamo se jelovnika kreiranog isključivo za godišnje doba u kom se nalazimo, pored ishrane vodimo računa da budemo fizički aktivni, upražnjavamo kupke, stavljamo obloge, pijemo napitke koji jačaju imunitet i poboljšavaju metabolizam itd.)
Ljudi koji žive makrobiotičkim načinom života mogu biti različitih uzrasta - od dece do starijih osoba. Trebamo uzeti u obzir da svako ima različite potrebe, tako da se ishrana za decu svakako razlikuje od  ishrane za odrasle osobe. Oni koji se bave fizičkim radom nemaju iste potrebe kao oni koji rade u kancelariji, kao što ni majka koja doji nema iste potrebe kao starija žena u penziji.
Faktori kao što su godine, aktivnost, način dotadašnje ishrane i trenutno zdravlje i stanje organizma, moraju biti uzeti u obzir prilikom pravljenja adekvatnog jelovnika.
Kada je reč o prelasku na makrobiotiku, odricanje od određrnih namirnica je neophodno.
Od mesa se relativno lako odvikava i većina ljudi otkrije da ima veoma malu želju da ga jede ili je uopšte ni nema posle nekoliko nedelja. Ako se pojavi želja za istim, uvek možete pojesti ribu, sejtan ili tempeh. Sojino meso može biti tako napravljeno da je gotovo istog ukusa kao pravo, a da tako i izgleda, i tada većina ljudi ni ne može da primeti razliku. Odvikavanje od šećera i slatkiša može biti teško, ali i za to postoji odlična zamena. Umesto veštačkih šećera, počnite da koristite prirodne zaslađivače (pirinčani sirup, malteks, amasake puding). Umeren unos svežeg ili kuvanog voća, kao i poslastice napravljene sa prirodnim zaslađivačima zadovoljiće vaše potrebe za slatkišima.
Možda najteža katagorija namirnica od koje se odvikava predstavljaju mlečni proizvodi. Jedan od razloga jeste i to što smo odgajani na mleku, te smo za njega vezani od malena. Sojino, pirinčano ili bademovo mleko može odlično zameniti životinjsko, kao što i sir, maslac, jogurt i ostale mlečne proizvode u potpunosti mogu zameniti sojini ili "veggie" produkti.

U cilju da uspešno promenite način ishrane, esencijalno je da znate kako da pripremite hranu. Sve dok ne isprobate mnogo različitih recepata i ne saznate kako su oni napravljeni, nećete moći u potpunosti da procenite širinu ovakvog načina ishrane. Pored toga, ljudi koji su duže vremena na makrobiotici mogu vas posavetovati i pomoći korisnim savetima kako da uštedite dragoceno vreme pripremajući zdravu hranu. Kuvanje je umetnost i kada jednom savladate osnove makrobiotike možete početi da improvizujete i eksperimentišete vodeći se sopstvenim osećajem za stvaranje balansa u organizmu.

SUGESTIJE ZA ZDRAV ŽIVOT

Makrobiotika je više nego "samo način ishrane". Slobodno se može nazvati načinom života.

Međutim, hraniti se na ovaj način ne znači da smo ispunili sve uslove kako bismo bili zdravi. Bitno je biti fizički aktivan i vežbati, kao i voditi računa o svom mentalnom zdravlju, jer brz tempo života nam otežava da se opustimo i posvetimo samom sebi. Zato pokušajte da usvojite navedene sugestije kako biste bili zadovoljniji:

• cenite svaki dan i budite srećni :)
• pokazujte ljubav i poštovanje prema svojim roditeljima, sestrama, braći, deci, supružniku, prijateljima itd. :)
• vežbajte svakodnevno :)
• savladajte meditaciju i praktikujte je često :)
• pevajte, budite nasmejani i raspoloženi :)
• lezite pre ponoći i budite se ranije 
• nosite pamučnu odeću, izbegavajte sintetiku
• neka vaš dom uvek bude uredan i čist, i neka u njemu vlada pozitivna atmosfera :)
• smanjite vreme provedeno ispred kompjutera i televizora

Jin i Jang

Jin i Jang predstavlja filozofski koncept koji potiče od drevne kineske filozofije i metafizike, i opisuje dve glavne suprotstavljene, ali komplementarne sile koje se mogu pronaći u svemu što postoji na Zemlji i u svemiru. Naizgled prikazuju nespojive sile prirode koje se nadopunjuju. Jin i jang simbolizuju dvojnosti kao što su svetlo i tama, žensko i muško, visoko i nisko, toplo i hladno, dan i noć. Jang je povezan sa belim, muškim načelom i usmeren je ka spolja, dok crni jin simbolizuje žensko načelo koje je usmereno ka unutra.

Oba načela su suprotstavljena koja teže pomirenju i spajaju se. Sve što postoji na svetu ima svoju polovinu i tako čini celinu, ili jedan deo nedostaje pa celina nije kompletna. 

Prvi korak ka harmoniji i zdravlju je da počnemo da zapažamo jin i jang u nama samima, kao i u svemu oko nas. Drugi korak je da shvatimo kako ova dva načela deluju uzajamno. Život je proces promena - dan se menja u noć, leto u zimu, mladost u starost. Ritmovi u ljudskom organizmu takođe predstavljaju primere ovih načela - kada udišemo naša pluća se šire, kada izdišemo ona se skupljaju; isto je i sa ritmom otkucaja srca.

Ujutru kada se probudimo i ustanemo iz kreveta odmorni smo i puni energije, dok smo uveče umorni i željni sna. Svaki trenutak u prirodi, od kretanja planeta oko Sunca, do kretanja elektrona oko atomskog jezgra,  predstavlja rezultat uzajamnog dejstva ovih sila.

Stoga promene u životu možemo definisati kroz tri zakona:

1. Jin privlači jang i jang privlači jin.

Primer su muškarac i žena, plus i minus, elektroni i protoni.

2. Jin odbija jang i jang odbija jin.

Primer je kada pomešamo vodu i ulje, a oba su više jin, ili kombinacija dva pozitivna ili dva negativna pola.

 3. Jin prelazi u jang i jang prelazi u jin. 

Primer su godišnja doba.

Stvari koje su veoma jang privlače stvari koje su veoma jin i obrnuto. Primer tome je kada čovek provede dugo vremena sunčajući se, njega voda privlači više nego nekoga ko je proveo duže vremena u hotelu sa klima uređajem. Dakle, mi balansiramo jin i jang po sopstvenom osećaju iz dana u dan.

U KUHINJI

Ako posmatramo hranu koju jedemo možemo otkriti koliko je ona jin ili jang. Možemo da uzmemo kao primer nekoliko vrsta povrće i da vidimo kakvog je oblika, veličine i boje.
Svako povrće je drugačijeg oblika i veličine. Jedno je duže, drugo je kraće, jedno je deblje, drugo tanje, jedno je pravo, drugo je krivo ili nepravilnog oblika. Ne postoje dva jednaka povrća, istih proporcija ili istih jin i jang energija. 

RAZNOLIKOST HRANE

Kao što postoji spektar boja - od crvene i narandžaste (više jang), preko plave i ljubičaste (više jin) - tako možemo da grupišemo hranu kroz spektar jina i janga u zavisnosti od različitih faktora. Faktori koje možemo da analiziramo su: gde je gajeno povrće i u kom godišnjem dobu raste, kakav mu je hemijski sastav, takođe kakvom brzinom povrće raste, kao i da li je uzgajano kao organsko ili sa dodatkom veštačkih đubriva i nekih hemijskih sredstava.

Kada uporedimo biljke i životinje, biljke su više jin. One ne mogu da se kreću za razliku od životinja koje se kreću aktivno. Životinje često imaju visoku telesnu temperaturu, dok su biljke sa niskom temperaturom. Osim toga, zelena boja je boja kojom predstavljamo biljke (hlorofil), dok životinje predstavljamo crvenom bojom (hemoglobin). Kada jedemo biljnu hranu ona nas rashlađuje, dok hrana životinjskog porekla zagreva naše telo.

U narednom blogu pisaću o tome kako preći na makrobiotičku ishranu i kako se adaptirati na takav način života.

Promene u skladu sa godišnjim dobima

Izbor hrane i način kuvanja moraju biti u skladu sa godišnjim dobom. Tokom zime ljudi obično jedu duže kuvanu hranu, dok je u toku leta priprema hrane brža i kraće se kuva. Takođe, hladno vreme sa sobom donosi povećanje apetita, dok toplo vreme deluje na nas potpuno suprotno. Obično intuitivno menjamo izbor hrane u zavisnosti od godišnjeg doba, ali ako razumemo kako treba da se prilagodimo vremenu, promena će biti mnogo jednostavnija. Ovo je veoma važno, jer je današnja ponuda voća i povrća u supermarketima najčešće standardizovana tokom cele godine.

U nastavku možete pročitati sugestije za različite načine kuvanja i kako da izaberete namirnice koje će izbalansirati ishranu sa godišnjim dobom u kom se nalazimo. Pomenute namirnice se veoma često koriste u makrobiotici i dostupne su u prodavnicama zdrave hrane.

PROLEĆE

Kako stiže proleće uključujte više svežeg zelenog povrća u svoju ishranu, a kada se odlučite da ga kuvate  - barite ga ili pripremajte na pari. Polako počnite da smanjujete unos ulja, soli i ostalih začina koje koritite u kuvanju. Žitarice mogu biti korišćene često, kao i integralne testenine i sejtan.

Sejtan je jelo od punog pšeničnog zrna, bogato belančevinama. Radi se o pšeničnom glutenu koji u ishrani gotovo u celosti može nadomestiti potrebu za mesom.

LETO

Tokom leta supermarketi i pijace puni su raznovrsnog svežeg povrća i sezonskog voća. Letnja hrana generalno sadrži više vode i ekspanzivna je u poređenju sa hranom drugih godišnjih doba. Tokom leta možete redovno jesti letnje bundeve, dinje, slatki kukuruz, krastavce, zelenu salatu, sočna voća i sveža zelena povrća. Promena ka letnjem načinu kuvanja može biti postepena. Lakši i brži načini kuvanja, kao što su barenje, parenje i dinstanje, mogu biti praktikovani često. Hrskavo blanširano povrće i sveže salate se često mogu jesti za vreme leta, kao i žitarice, mahunarke, integralne testenine, tofu i alge. 

Nekada su ljudi bili veoma oprezni pri konzumiranju hladnih pića i hrane u toku leta. U svojim spisima, Hipokrat je objasnio: "Opasno je unositi toplo ili hladno u organizam i time praviti zbrku, jer sve što je ekscesivno predstavlja neprijatelja prirode. Zašto bi iko u toku letnjih vrućina pio ledenu vodu, koja je preterano hladna, čime bi svoj organizam naglo poremetio i doveo do drugačijeg stanja nego onog u kom se prethodno nalazio, stvaranjući time brojne loše efekte?" Makrobiotičari se slažu sa teorijom Hipokrata smatrajući da unošenjem veoma hladnih pića i hrane pojedinac slabi sopstvenu snagu, i preporučuje se da se ne konzumiraju ili da se ograniči njihov unos. 

Somen, udon i druge pšenične testenine mogu biti servirane uz bistre supe, dok se kanten (prirodni želatin koji se dobija iz algi i morskih trava) može koristiti kao poslastica i služiti ohlađen. Jela od tofua i povrća takođe pomažu da se napravi balans u toku letnjih vrućina. Sveže voćne salate, lubenica i krastavci su osvežavajući i mogu se jesti rashlađeni. Malo začinjene bistre supice mogu se služiti rashlađene ili na sobnoj temperaturi s vremena na vreme.

 

JESEN

Kako se jesen približava, postepeno unosite promene u način kuvanja unoseći kaloričnije i jače obroke. Slobodno možete uvećati unos soli i ulja u toku jeseni i zime. Tikvice, kupus, šargarepa, luk, peršun i ostalo povrće sa prirodno slatkim ukusom, u ovo doba godine može se jesti svakodnevno. Jesenje povrće je šareno, te će Vaši obroci izgledati veoma primamljivo. U toku jeseni povrće je dopadljivije ako se iseče na veće komade. Takođe možete pripremati morske alge začinjene sa malo soli i ulja, i povećati unos toplih supa. Kuvano voće i prirodno zaslađeni deserti treba da zamene rashlađeno sočno voće.

 

 Makrobiotički obrok

ZIMA

Tokom hladnih zimskih meseci važno je pripremati hranu koja će pomoći našem telu da ostane toplo.

Ponuda lisnatog zelenog povrća je veoma ograničena, naročito u predelu severne hemisfere, ali je bitno da to što nam je dostupno od ove vrste povrća unosimo svakog dana. Korenasto povrće i ono koje raste iznad nivoa zemlje takođe može biti korišćeno u ishrani svakodnevno.

Pohovano povrće (tempura), lagano dinstana jela (sa ili bez ulja), žitarice, supe od povrća, pasulj i variva mogu nam pomoći da se zagrejemo tokom hladnih zimskih dana. Imajte na umu da su zeleniš i bareno povrće takođe odličan izbor koji treba da se nađe u Vašem jelovniku u cilju da izbegnete monotonu ishranu.  

 Tempura

Tradicionalno japansko jelo koje se priprema od različitog povrća i plodova mora (najčešće škampi), za koje se veruje da su ga u Japan u 17. veku doneli portugalski moreplovci.

 

Tradicionalna ishrana

Generacijama unazad, većina ljudi se hranila proizvodima koji su bili deo njihove regionalne agrikulture: žitarice, sveže lokalno povrće, mahunarke, sezonsko voće i povremeno proizvodi životinjskog porekla - obično u mnogo manjim količinama nego danas. Naravno, svaki region i kultura razvili su jedinstvenu tradiciju i poljoprivredu, prehrambenu proizvodnju i način kuvanja u zavisnosti od klimatskih razlika i okruženja. Važan princip makrobiotičke ishrane je da jedemo hranu koja pripada području na kom živimo. 

Tradicionalno, na primer, Eksimi i ostali ljudi koji žive na severu baziraju svoju ishranu na ribi i životinjskim proizvodima koji se mogu naći u području Arktika. Povrća ima veoma malo, a ishrana bogata animalnim proizvodima im pomaže da naprave balans sa okrutnom klimom, imajući u vidu da hrana životinjskog porekla zagreva telo. Prateći ovaj princip, ljudi koji žive u tropskim krajevima hrane se jedinstvenim biljkama i životinjskim vrstama koje tamo žive. U Indiji, na primer, ljudi su intuitivno usvojili vegeterijansku ili semi-vegeterijansku ishranu, jer smanjenjem unosa životinjskih namirnica čovek se lakše adaptira na toplu klimu. 

Uzmimo u obzir da osim klimatskih razlika, postoje značajne razlike u pripremi i preradi hrane. Ljudi iz severnih oblasti obično kuvaju hranu duže i uključuju veći procenat soli, životinjskih proteina i masnoće u ishrani. U toplijim regionima, gde kraće kuvanje hrane više priliči uslovima, ljudi jedu veće količine sveže hrane i kraće kuvana jela sa manje namirnica životinjskog porekla i soli.

Različite vrste integralnog pirinča koji se koriste širom sveta, takođe govore o tome kako klimatski uslovi utiču na izbor hrane. Postoje glavne tri podele pirinča po veličini: pirinač kratkog zrna, srednje dugog i dugog zrna. Pirinač kratkog zrna sadrži najveću količinu minerala upoređujući druge dve vrste. Uzgaja se na zapadu, u Japanu, Koreji, Kini itd. Tradicionalno se pripremao kuvajući se pod pritiskom u teškim šerpama od livenog gvožđa sa drvenim poklopcima (današnje kuvanje u ekspres loncu je ekvivalent tome). Ova metoda kuvanja je odgovorajuća za hladne i umerene klimatske regione, jer ono zadržava energiju i nutrijente u žitaricama. Srednje dugo i dugo zrno je lakše i sadrži manje glutena, a koristišćeno je u toplijim i tropskim predelima, kao što su Indija i jugo-istočna Azija.
Promena ka modernoj ishrani uništila je ukorenjene razlike građene vekovima s obzirom na jedinstvene klimatske faktore i uslove sredine. U Americi su ljudi dramatično povećali unos mesa i drugih životinjskih namirnica, koje odgovara ishrani pogodnoj za hladni polarni region. Kao rezultat javlja se ekstremna želja za voćem, povrćem, začinima, rafinisanim šećerom, čokoladom i ostalim proizvodima iz tropskih predela.
Makrobiotika teži povratku ka ishrani koja je klimatsko-ekološki balansirana, kako bi ojačala lično zdravlje i sačuvala integritet planete.

Principi makrobiotike

Sva živa bića na našoj divnoj planeti imaju svoje utočište i način na koji se hrane. Ljudska vrsta se odlikuje po tome što ima najraznovrsniju ishranu, što znači da mi možemo, a i često jedemo praktično sve. Međutim, s ciljem da budemo zdravi, mi moramo mudro odabrati hranu da bismo zadovoljili naše biološke potrebe. 

Koje je idealno uputsvo za ishranu za ljudski rod? Odgovor leži u tome kakvu stukturu zuba i digestivnog sistema posedujemo. Mi imamo 32 stalna zuba, od kojih su 20 kutnjaka i pretkutnjaka, 8 sekutića i 4 očnjaka. Kutnjaci i pretkutnjaci predstavljaju većinu, zbog čega su idealni za drobljenje i mrvljenje žilavih  biljnih vlakana kao što su vlakna u žitaricama, mahunarkama, u semenju i drugoj hrani. Prednji sekutići su stvoreni za kidanje povrća, a očnjaci za kidanje hrane životinjskog porekla. Svakako, neki ljudi nemaju oštre  očnjake kao pokazatelj da hrana životinjskog porekla nije obavezna za svakoga. 

Struktura ljudskih zuba drastično se razlikuje od one koje poseduju lavovi, tigrovi i ostale životinje koje spadaju u grupu mesojeda. Ta struktura nam otkriva da ishrana bazirana na životinjskim proteinima i masnoći ne odgovara našim potrebama. Zasićene masti i holesterol u hrani animalnog porekla dovode do nastanka i razvoja srčanih bolesti i raka. 

Ako uzmemo u obzir odnos naših zuba, jasno se može primetiti da bi pet delova naše ishrane trebalo da sadrži žitarice, mahunarke i semenje; ostala dva dela se dele na unos povrća, i u zavisnoti od klimatskog područja i potreba, jedan deo pripada unosu hrane animalnog porekla. Savršeni odnos između unosa biljne i životinjske hrane predstavlja odnos 7:1. Struktura i funkcija digestivnog sistema takođe ukazuje da su biljna vlakna idealna hrana za nas. Za razliku od digestivnog trakta tigrova i lavova, ljudski digestivni trakt, posebno debelo crevo je dugačko i izduženo. Ako jedemo mnogo hrane životinjskog porekla, hrana se duže zadržava u crevima nego kod životinja, koje imaju kraći digestivni trakt. Samim tim one brže izbacaju toksine iz svog organizma i postoji manja mogućnost da se isti talože u njihovom organizmu.

Darvinova teorija evolucije govori da su naši pretci živeli pretežno na hrani životinjskog porekla koju su sami lovili. Po novijim istraživanjima, ova teorija se dovodi u pitanje da li je samo mit ili realnost. Sumirajući istraživanja zasnovana na ishrani pračoveka, New York Times je u jednom od svojih naučnih članaka objavio da je pračovek postajao sve agresivniji u lovu, jer je njegova ishrana životinjskim mesom značila njegov opstanak. Noviji pogledi iz oblasti arheologije, antropologije i korporativne anatomije predstavljaju pračoveka više kao biljojeda nego kao mesojeda. Vodeći se time, praistorijska trpeza pre oko milion i po godina najverovatnije je bila tri puta više biljnog nego životinjskog porekla u odnosu na ishranu prosečnog Amerikanca danas.

Tvoja ishrana, Tvoje zdravlje

Poruka makrobiotike je oduvek bila jednostavna: ključ do zdravlja i sreće leži u našem odnosu prema hrani i piću koje unosimo u organizam. Iskustva stotine hiljada ljudi širom sveta potvrđuju da se makrobiotičkim režimom ishrane dolazi upravo do toga. 

Najčesća pitanja koja ljudi postavljaju su: "Da li ću imati dovoljno energije i snage ako jedem hranu biljnog porekla?", "Da li je makrobiotički pripremljena hrana ukusna?", "Da li se brzo i jednostavno priprema?"... Odgovor na ova pitanja je DA. Nutritivna vrednost hrane koja je uključena u makrobiotici je dovoljna da svako zadovolji osnovne dnevne zahteve organizma vodeći se podelama po godinama, polu i stepenu aktivnosti. 

Makrobiotička ishrana zasniva se na unosu povrća, žitarica, mahunarki, algi, ribe, koštunjavih plodova i voća; izbegavajući meso i ostale namirnice životinjskog porekla, kao i aditive, konzervanse i rafinisani šećer. Termin „makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i bios (život). U antičko vreme ovaj termin je označavao način življenja koji vodi ka dužem i zdravijem životu. Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, gde tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti.

Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Žorž Osava (1893—1966) koji je svoju svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj orijentalnoj i japanskoj medicini. Krajem pedesetih godina, Osava je iz Japana doneo svoje učenje u SAD odakle su nastavili da ga šire njegovi učenici. Jedan od njih, Mičio Kuši, i njegova supruga, Avelina Kuši, unapredili su i usavršili Osavino učenje. Danas se njihov edukativni centar „Institut Kuši“ (Kushi Institute) smatra najvećim autoritetom u obrazovanju makrobiotičkih savetnika i instruktora makrobiotičkog kuvanja.

"Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek tvoja hrana"

Putem ovog bloga podeliću sa vama savete, znanja, recepte i iskustva stečena na mom dugogodišnjem putu ka zdravlju. 

Pozdrav,

Tatjana