Sva živa bića na našoj divnoj planeti imaju svoje utočište i način na koji se hrane. Ljudska vrsta se odlikuje po tome što ima najraznovrsniju ishranu, što znači da mi možemo, a i često jedemo praktično sve. Međutim, s ciljem da budemo zdravi, mi moramo mudro odabrati hranu da bismo zadovoljili naše biološke potrebe.
Koje je idealno uputsvo za ishranu za ljudski rod? Odgovor leži u tome kakvu stukturu zuba i digestivnog sistema posedujemo. Mi imamo 32 stalna zuba, od kojih su 20 kutnjaka i pretkutnjaka, 8 sekutića i 4 očnjaka. Kutnjaci i pretkutnjaci predstavljaju većinu, zbog čega su idealni za drobljenje i mrvljenje žilavih biljnih vlakana kao što su vlakna u žitaricama, mahunarkama, u semenju i drugoj hrani. Prednji sekutići su stvoreni za kidanje povrća, a očnjaci za kidanje hrane životinjskog porekla. Svakako, neki ljudi nemaju oštre očnjake kao pokazatelj da hrana životinjskog porekla nije obavezna za svakoga.
Struktura ljudskih zuba drastično se razlikuje od one koje poseduju lavovi, tigrovi i ostale životinje koje spadaju u grupu mesojeda. Ta struktura nam otkriva da ishrana bazirana na životinjskim proteinima i masnoći ne odgovara našim potrebama. Zasićene masti i holesterol u hrani animalnog porekla dovode do nastanka i razvoja srčanih bolesti i raka.
Ako uzmemo u obzir odnos naših zuba, jasno se može primetiti da bi pet delova naše ishrane trebalo da sadrži žitarice, mahunarke i semenje; ostala dva dela se dele na unos povrća, i u zavisnoti od klimatskog područja i potreba, jedan deo pripada unosu hrane animalnog porekla. Savršeni odnos između unosa biljne i životinjske hrane predstavlja odnos 7:1. Struktura i funkcija digestivnog sistema takođe ukazuje da su biljna vlakna idealna hrana za nas. Za razliku od digestivnog trakta tigrova i lavova, ljudski digestivni trakt, posebno debelo crevo je dugačko i izduženo. Ako jedemo mnogo hrane životinjskog porekla, hrana se duže zadržava u crevima nego kod životinja, koje imaju kraći digestivni trakt. Samim tim one brže izbacaju toksine iz svog organizma i postoji manja mogućnost da se isti talože u njihovom organizmu.
Darvinova teorija evolucije govori da su naši pretci živeli pretežno na hrani životinjskog porekla koju su sami lovili. Po novijim istraživanjima, ova teorija se dovodi u pitanje da li je samo mit ili realnost. Sumirajući istraživanja zasnovana na ishrani pračoveka, New York Times je u jednom od svojih naučnih članaka objavio da je pračovek postajao sve agresivniji u lovu, jer je njegova ishrana životinjskim mesom značila njegov opstanak. Noviji pogledi iz oblasti arheologije, antropologije i korporativne anatomije predstavljaju pračoveka više kao biljojeda nego kao mesojeda. Vodeći se time, praistorijska trpeza pre oko milion i po godina najverovatnije je bila tri puta više biljnog nego životinjskog porekla u odnosu na ishranu prosečnog Amerikanca danas.
