Makrobiotika: Tvoja ishrana, Tvoje zdravlje

Poruka makrobiotike je oduvek bila jednostavna: ključ do zdravlja i sreće leži u našem odnosu prema hrani i piću koje unosimo u organizam. Iskustva stotine hiljada ljudi širom sveta potvrđuju da se makrobiotičkim režimom ishrane dolazi upravo do toga.

Najčesća pitanja koja ljudi postavljaju su: "Da li ću imati dovoljno energije i snage ako jedem hranu biljnog porekla?", "Da li je makrobiotički pripremljena hrana ukusna?", "Da li se brzo i jednostavno priprema?"... Odgovor na ova pitanja je DA. Nutritivna vrednost hrane koja je uključena u makrobiotici je dovoljna da svako zadovolji osnovne dnevne zahteve organizma vodeći se podelama po godinama, polu i stepenu aktivnosti.

Makrobiotička ishrana zasniva se na unosu povrća, žitarica, mahunarki, algi, ribe, koštunjavih plodova i voća; izbegavajući meso i ostale namirnice životinjskog porekla, kao i aditive, konzervanse i rafinisani šećer. Termin „makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i bios (život). U antičko vreme ovaj termin je označavao način življenja koji vodi ka dužem i zdravijem životu. Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, gde tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti.

Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Žorž Osava (1893—1966) koji je svoju svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj orijentalnoj i japanskoj medicini. Krajem pedesetih godina, Osava je iz Japana doneo svoje učenje u SAD odakle su nastavili da ga šire njegovi učenici. Jedan od njih, Mičio Kuši, i njegova supruga, Avelina Kuši, unapredili su i usavršili Osavino učenje. Danas se njihov edukativni centar „Institut Kuši“ (Kushi Institute) smatra najvećim autoritetom u obrazovanju makrobiotičkih savetnika i instruktora makrobiotičkog kuvanja.