Zašto makrobiotičari ne jedu paradajz i krompir?

Biljke pomoćnice čini raznolika grupa povrća, lekovitog bilja, žbunja i drveća koje su vekovima bile mistične i fascinantne lekarima, naučnicima i nutricionistima. Paradajz, beli krompir, crvena i zelena paprika, ljuta paprika i plavi patlidžan pripadaju botaničkoj vrsti roda Solanaceae. Ova vrsta takođe uključuje i duvan. Pomoćnice čine oko 2800 vrsti biljaka sa veoma različitim osobinama. Prema rečima stručnjaka za ishranu, autor i instruktor Kornel univerziteta, Norman F. Childers, u svom naučnom i veoma dokumentovanom radu "The nightshades and health" objašnjava da su nutricionisti još davno opisivali ove biljke kao "noćne" zbog njihove "ljubavi" i "zla" u noći. One su korišćene u šamanizmu, veštičarenju i čak prilikom ubistava otrovom. Neke od ovih biljaka su potentne opojne supstance u medicini i ulaze u sastav pilula za spavanje. Rečeno je da pomoćnice sadrže visok nivo alkaloida koji prouzrokuju izlučivanje kalcijuma iz kostiju, kao i drugih minerala i elemenata u tragovima iz tela. Mnogi lekari i nutricionisti preporučuju da oni koji pate od artritisa eliminišu ove biljke iz ishrane.

Paradajz

Za vreme prodora u Južnu Ameriku, španski konkvistadori otkrili su paradajz. Kada je prvi put predstavljen u Evropi, paradajz se smatrao smrtonosnim otrovom. Za one sa slabim bubrezima i alergijama na hranu, paradajz doprinosi bolovima u kostima i zglobovima, nedostatku energije i reumatoidnom artritisu. Ipak, paradajz je postao veoma popularan širom južne Evrope, a posebno u Španiiji i Italiji. U Americi je paradajz jedno od omiljenih povrća, gde se kečap i salsa obično koriste svakodnevno.

Krompir

Kada je beli krompir, pod nazivom "zemljina jabuka", stigao u Evropu iz Perua, ovo povrće su smatrali otrovnim. Ipak, ovo popularno povrće je postalo sortirano širom Evrope i SAD. Teško je zamisliti standardni obrok bez navođenja krompira - pečenog, prženog, kuvanog... Krompir sadrži solanine za koje je dokazano da izazivaju veoma toksični efekat kod osetljivih ljudi, doprinoseći artritisu, pražnjenju kalcijuma, ukočenosti zglobova, kao i bolovima u zglobovima, gležnjevima i kolenima. 

U svojoj knjizi "Otrovne biljke u SAD i Kanadi", Džon Kingsberi dokumentovao je da kada se solanini jedu u velikim količinama bilo kod ljudi ili životinja, dolazi do smrtog ishoda. Kada se potroši kalcijum iz ogranizma, dolazi do nervoze i nesanice, jer je kalcijum naš prirodni relaksant. Solanini iz krompira se akumuliraju u organizmu, a štetni efekti se mogu pojaviti  tek posle nekoliko godina.

Zašto eliminisati paradajz i krompir iz ishrane?

Prema teoriji makrobiotike, paradajz i krompir predstavljaju prirodnu ravnotežu mesu, mleku, mastima i višku soli. Hemijske i energetske vrednosti krompira i paradajza proizvode ekstremne, ekspanzivne efekte koji mogu dovesti do slabljenja kostiju, zglobova, zuba, desni i svih telesnih organa, a posebno kod onih koji su alergični na njih. U studiji objavljenoj u žurnalu međunarodne akademije za preventivnu medicinu, 5000 pacijenata koji pate od artritisa eliminisali su ove dve vrste povrća iz ishrane. U proseku oko 70% ukupne grupe ispitanika osetilo je olakšanje.

Zašto toliko volimo da jedemo ovo povrće?

Osobe svih uzrasta uživaju da jedu ove namirnice. Pomfrit sa kečapom je jedno od omiljenih jela. Postoji razlog zašto toliko žudimo za njima. Krompir i paradajz su veoma bogati kalijumom i pomažu suprotstavljanju hrani životinjskog porekla koja je veoma bogata natrijumom. One potpomažu varenju gustih masnih proteina. Zamislite omiljena američka jela: meso i krompir, i picu sa sirom i paradajz sosom. Ove namirnice izgleda da idu zajedno prirodno. Žudimo za njima jer naša tela nesvesno teže da postignu balans. Ekstremne namirnince imaju ekstremne efekte. Krompir i paradajz su veoma ekspanzivni i jin. Životinjski proteini su teški, slani, a samim tim i jang, te krompir pomaže u stvaranju ravnoteže soli i i proteina mesa. Paradajz je kiseo i učestvuje u varenju mlečnih proizvoda i stvaranju ravnoteže masnoće sira. Imajte na umu da oni koji jedu na ovaj način (ekstremni spektri hrane) imaće rezultate koji će biti ozbiljni i štetni na duge staze.

Alkaloidi

Većina zdravstvenih istraživanja o pomoćnicama fokusirana je na posebnu grupu supstanci koje se nalaze u ovim biljkama, a nazivaju se alkaloidi. U hemijskom smislu, alkaloidi se lako identifikuju, jer imaju strukturu sačinjenu od najmanje jednog prstena koji sadrži azot. Biljke proizvode alkaloide kao redovan deo njihove biohemijske aktivnosti, a oni se stvaraju da zaštite biljke od insekata koji bi ih inače pojeli. Alkaloidi najčešće dobijaju nazive po imenu ili vrsti biljke u kojoj se nalaze. Svaki alkaloid ima sistematski naziv sa sufiksom -in ili -inum (morfin, morfinum). Prvi izolovani čisti alkaloid bio je morfin, nakon toga narkotin.

Praktični saveti

Ako ste pojedinac sa postojećim problemima kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis ili giht, eliminišite ove namirnice 6-12 nedelja iz vašeg jelovnika, jer to može biti korisno da utvrdite da li ova hrana doprinosi vašim zdravstvenim problemima. Ista preporuka važi za osobe sa postojećim problemima nervnog sistema, posebno nervno-mišićnim problemima. Hrana koja oduzima minerale iz organizma je eliminisana u makrobiotici. Makrobiotička ishrana sačinjena je od hrane koja je izuzetno bogata prirodnim mineralima. Tu spadaju žitarice, mahunarke, povrće, alge, morska so, miso; hrana koja jača, održava i čak obnavlja kosti. 

Makrobiotički vodič

Ovaj makrobiotički vodič namenjen je ljudima koji žive u umerenom klimatskom pojasu. Vodič mora biti u skladu sa tradicionalnom ishranom određenog podneblja, u skladu sa promenama godišnjih doba kao i sa kondicijom pojedinca i njegovim/njenim potrebama.
Podela glavnih sastojaka standardne makrobiotičke ishrane:

1. INTEGRALNE ŽITARICE: Osnovni deo svakog obroka čine integralne žitarice (50-60%) ukupnog obroka. Koriste se integralni pirinač, pšenica, ječam, raž, kukuruz, heljda i ostale slične integralne vrste. S vremena na vreme, koriste se proizvodi od integralnih žitarica kao što su ovsene, pšenične, ražene pahuljice, testenine, hleb i ostali proizvodi dobijeni od integralnog brašna. Ovi proizvodi predstavljaju dopunu osnovnim integralnim žitaricama prethodno pomenutim.

2. SUPE: Jedna do dve činije supe čini oko 5-10% ukupnog dnevnog unosa hrane. Supe se konzumiraju svakodnevno. Uglavnom se prave od misa ili shoya (tamari) sosa, uz dodatke algi, posebno wakame ili kombu, kao i dodatak povrća kao što su šargarepa, luk, kupus, kineski kupus, zeleniš, koren dajkona itd. Ukus misa ili shoya sosa treba da bude umeren, ni previše jak ni previše slab. Supe napravljene sa žitaricama, pasuljem, povrćem i povremeno ribom ili morskim plodovima takođe mogu biti pripremane često kao deo ove kategorije.

Miso supa

3. POVRĆE: Oko 25-30% dnevnog unosa hrane čini sveže povrće pripremljeno na različite načine uključujući razne vrste kuvanja, pečenje, dinstanje, kuvanje na pari, salate, marinade i turšije. Raznolikost povrća zavisi od regiona, godišnjeg doba, dostupnosti, ličnog zdravlja i drugih faktora. Više od 2/3 povrća servira se kuvano, a 1/3 sveže kao salata ili turšija. Paradajz i krompir su povrće koje se u makrobiotici izbegava.

4. MAHUNARKE: U proseku oko 10% servirane hrane čine razne vrste mahunarki i proizvodi napravljeni od istih (tofu, tempeh, natto). Mahunarke mogu biti kuvane zasebno ili zajedno sa žitaricama, povrćem, algama, kao i kuvane u supama. Azuki pasulj, leblebija i crna soja sadrže manje masti i mogu biti pripremani svakodnevno.

5. MORSKE ALGE: Veoma bogate mineralima i vitaminima, jedu se svakodnevno u manjim količinama - oko 5% ili manje. Najčešće korišćene vrste su kombu, wakame, nori, dulse, hijiki, arame i dr. Alge mogu biti korišćene u supama, kuvane sa povrćem i pasuljem, ili pripremane kao zasebno jelo. Obično se začinjavaju manjom količinom shoya sosa, malo soli ili pirinčanog sirćeta.

Arame alga

6. NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA: Manja količina ribe ili morskih plodova može se uvrstiti u ishranu nekoliko puta nedeljno, u zavisnosti od zdravlja. Bela riba generalno sadrži manje masti nego crvena ili plava. Poželjno je servirati izrendani sveži dajkon, koren rena ili đumbira uz ribu. Meso, jaja i mlečni proizvodi se izbegavaju.

7. SEMENKE I KOŠTUNJAVO VOĆE: Mogu biti korišćene povremeno kao užina. Ne preterivati u unusu istih, kao i putera od koštunjavog voća, jer se teško vare i bogate su mastima.

8. VOĆE: Konzumira se nekoliko puta nedeljno, po mogućnosti kuvano ili sušeno. Sveže voće se konzumira u umerenim količinama. Bira se voće koje raste u podneblju u kom se živi. Voćni sokovi su pretežno previše koncentrisani za svakodnevnu upotrebu, konzumiraju se povremeno. Najbolji izbor voća u umereno-klimatskom pojasu predstavljaju jabuke, kruške, breskve, kajsije, grožđe, borovnice, lubenice, dinje itd. Tropsko voće kao što su grejpfrut, ananas, mango i dr. se izbegavaju.

9. DESERTI: Jedu se u umerenim količinama, 2-3 puta nedeljno, kod ljudi koji su dobrog zdravlja. Razni kolači, pudinzi, torte, pite i ostale poslastice pripremaju se bez mlečnih proizvoda, bez jaja i šećera. Šećer, med, melasa, čokolada, rogač i ostali zaslađivači koji su rafinisani, ekstremno jaki ili tropskog porekla se izbegavaju. U zamenu se koriste pirinčani i ječmeni slad, kao i amasake puding.

Kolač bez glutena i mlečnih proizvoda

10. ZAČINI, ZGUSNJIVAČI I PRILOZI: Prirodno obrađen, bogat minerlnim solima, tradicionalni miso i shoya koriste se kao začini za slan ukus. Hrana ne treba da bude previše slana i začini se generalno dodaju u toku kuvanja, a ne za stolom. Drugi često korišćeni začini su pirinčano i umeboshi sirće, umeboshi šljive i rendani koren đumbira. Česta upotreba začina, biljki i ostalih stimulansa, kao i aromatičnih supstanci je pretežno izbegavana. Za sosove i zaprške se ne koristi brašno, nego koren kuzu biljke. Kada je varivo potpuno skuvano, doda se kuzu prethodno razmućen u malo vode, tako da se varivo zgusne i postane konzistentno. Iseckani mladi luk, peršunovo lišće, nori alga, rendani đumbir, kao i dr. sastojci mogu se koristiti kao prilozi koji daju lepšu boju jelu, da izbalansiraju ukus, stimulišu apetit i olakšaju varenje. 

Umeboshi šljive

11. ULJA: Za svakodnevno kuvanje preporu;uje se prirodno ceđeno, nerafinisano ulje. Tamno  i svetlo susamovo ulje se koriste najčešće, kao i kukuruzno, suncokretovo i maslinovo ulje. 

12. TURŠIJA: Manja količina kućno pravljene turšije može biti deo svakodnevne ishrane. Turšija olakšava varenje žitarica i povrća. Tradicionalno kiseljena turšija može biti napravljena od različitog korenastog i okruglog povrća kao što su dajkon, rotkve, kupus, šargarepe, karfiol, krastavci itd. Recept turšije ne sadrži šećer kao što se najčešće priprema u našim predelima. (U nekim od narednih tekstova objaviću recept pravljenja domaće turšije na makrobiotički način.)

14. PIĆA: Flaširana voda i/ili ona koja je hemijski ispravna koristi se za piće, za kuvanje čaja i ostalih napitaka, i generelno za kuvanje. Banča čaj je najčešće korišćeni čaj, a potom i ostali čajevi od žitarica i nestimulativnih biljaka. Ređe se pije zeleni čaj, sokovi od voća i povrća, sojino/pirinčano/bademovo mleko, pivo, vino, sake... Konzumacija crnog čaja, kafe, čajeva sa stimulativnim i aromatičnim dejstvom, gazirana pića, mleko i mlečna pića, kao i teška žestoka pića su limitirana ili izbegavana.