Koliko je zdravo jesti meso i mlečne proizvode u današnje vreme?

Kada kazemo "moderna ishrana" na koje Vi namirnice prvo pomislite?
Ja prvo pomislim na meso, mesne preređevine, jaja, mleko, sir i ostale mlečne proizvode, jer su ove namirnice zapravo deo svakog obroka moderne trpeze. 

Fizički gledano, ove proizvodi životinjskog porekla ljudskom organizmu pružaju momentalno podizanje energije i snage. Mesni proivodi su deo tradicionalne ishrane u hladnim i polarnim delovima sveta, dok se njihovo svakodnevno konzumiranje u umerenim i tropski predelima smatra škodnim za ljudski organizam. Meso počinje razgradnju odmah nakon ubijanja životinje. Iako se posoli i odloži u frižider, prirodni proces proces truljenja se ne može zaustaviti.

Meso je teže svariti nego biljnu hranu. Ako uporedimo vreme koje je potrebno da se svari meso naspram biljne hrane, stvari stoje ovako: da bi se meso svarilo i apsorbovalo potrebno je 4 do 4½ sata, za razliku od biljne hrane (žitarice, povrće, itd.) kojoj je potrebno 2 do 2½ sata. Proces truljenja životinjskih namirnica proizvodi toksine i amine koji se akumuliraju u jetri, bubrezima i debelom crevu, time se uništava bakterijska flora (posebno ona koja sintetiše komplekse B vitamina), a u nekim slučajevima dolazi i do degeneracije crevnih resica odakle se obrađena hrana apsorbuje u krv. Zasićene masne kiseline dobijene iz mesa i mlečnih proizvoda, akumuliraju se u i oko vitalnih organa i krvnih sudova, često prouzrokovajući zadebljanje arterija, nastanak cisti i tumora. Zasićene masti takođe podižu nivo holesterola u krvi koji može dovesti do ateroskleroze.

Da bi se hrana životinjskog porekla svarila organizam zahteva više kiseonika u krvotoku. Kada pojedemo hranu životinjskog porekla frekvencija disanja se povećava i time je teže održati smireni um. Čovekovo razmišljanje generalno postaje defanzivno, sumnjičavo, strogo i ponekad agresivno. Čest rezultat je veoma uzak analitički pogled.

Veza između zasićenih masti i holesterola (glavni sastojci mesa) je veoma poznata. Žene koju jedu govedinu, jagnjetinu ili svinjetinu svakodnevno, šanse da obole od raka debelog creva su 2 i po puta veće nego žene koje ove vrste mesa jedu jednom mesečno.

Mlečni proizvodi koji se najčešće konzumiraju uz meso imaju umirujući uticaj na digestivni i nervni sistem. Kazein je protein koji se nalazi u siru, mleku, pavlaci, puteru i ostalim mlečnim proizvodima. Ne apsorrbuje se lako i zbog toga se taloži u nesvarenom delu tankog creva, gde se razgrađuje i produkuje toksine, vodeći do slabljenja želudačnog, crevnog i pankreasnog sistema, a dovodi i do depozitovanja mukusa.

Nesposobnost da se svari mleko ili drugi mlečni proizvodi poznata je kao intolerancija laktoze. Oko 75% ukupne svetske populacije ima smanjenu sposobnost da svari laktozu nakon perioda novorođenčeta.

Mlečni proizvodi utiču na sve organe i sisteme. Mleko je proizvod mlečne žlezde i primarno utiče na ljudske žlezde, a posebno na reproduktivne organe. Najčešće zahvaćeni organi su grudi, materica, jajnici, prostata, tiroidna žlezda, nosna šupljina, hipofiza, unutrašnje uvo i tkivo oko srednjeg mozga. Neželjeni efekti se prvo pojavljuju kao akumulacija mukusa i masti, a potom dolazi do formiranja cisti, tumora i kancera. Mnogo ljudi koji jedu mlečne proizvode imaju problem sa nagomilanim mukusom u nosnoj šupljini i unutrašnjem uvu, rezultirajući visokom temperaturom i oslabljenim sluhom. Akumulacija masti od mlečne hrane taloži se u bubrezima i bešici. Česti problemi su takođe i vaginalni sekret, ciste na jajnicima, rak materice, rak jajnika i akumulacija masti i mukusa u prostati vodeći ka formiranju cisti. Mnoge bolesti reproduktivnih organa, uključujući neplodnost, povezani su sa unosom mlečnih proizvoda. U slučaju sa disajnim organima, akumulacija masti i mukusa izaziva teškoće pri disanju.

Moderne medicinske studije odavno već dovode u vezu unos mleka i mlečnih proizvoda sa raznim zdravstvenim problemima uključujući grčeve, dijareju, alergije, anemije izazvane deficitom gvožđa kod novorođenčadi i dece; agresivno i asocijalno ponašanje; aterosklerozu i infarkt, kao i nekoliko vrsta kancera.

Postoji znatna razlika između ljudskog i kravljeg mleka. Razmera proteina naprema mastima i ugljenim hidratima u majčinom mleku je oko 1:7, dok je razmera istih u kravljem mleku oko 2:5. Majčino mleko sadrži manje proteina, rastvorljivo je u vodi i lako se vari, dok je protein iz kravljeg mleka nerastvorljiv u vodi, zgrušava se u želucu i stvara dijareju. 

Zašto su krave jedine životinje koje se forsiraju u marketinškim kampanjama? Krave definitivno nisu jedine koje daju mleko! Konji, majmuni, žirafe, mačke, psi, čak i pacovi imaju mleko za svoju mladunčad. Da li je neko možda zainteresovan za svinjsko mleko? Čudno je kako par pitanja može promeniti perspektivu. Zar ta makretinška priča oko mleka ne počinje negde oko prvog razreda osnovne škole kada nas stariji savetuju da popijemo punu čašu mleka kako bismo porasli i bili zdravi i jaki? Za bolje kosti...?! Tako se priča prenosi sa kolena na koleno. Više nije reč o kravama koje su hranjene na pašnjaku, nego o onim kravama kojima su ubrizgavani hormoni i antibiotici kako bi proizvodile 15-30% više mleka.

Opšte mišljenje: Mleko je primarni izvor kalcijuma i da je apsolutno neophodan za razvoj jakih kostiju.
Istina: Mlečni proizvodi nisu idealan izvor kalcijuma.

Neka joj neko kaže da ja nisam mladunče krave

Amerika i Finska su vodeće zemlje po konzumiranju mlečnih proizvoda, a upravo one imaju najveći procenat obolelih od osteoporoze. Da li mislite da je to samo koincidencija? Znači dve zemlje koje konzumiraju najviše mlečnih proizvoda imaju najveći broj slučajeva ljudi sa "slabim kostima". Zemlje koje se smatraju nerazvijenim, pa time i ne konzumiraju toliko mlečnih proizvoda nemaju takav procenat obolelih od osteoporoze. Potražite informacije o ovome i uverite se sami!

Opšte mišljenje: Mlečni proizvodi su dobri za decu, posebno u toku razvoja.
Istina: Jedna čaša mleka sadrži količinu zasićenih masti isto koliko i jedan hot dog, pet parčadi iseckane slanine, Snickers čokoladica ili hamburger. Zapravo sadrži sve ono što ne bismo trebali da dajemo deci da jedu ukoliko ne želimo da razviju srčane bolesti (zbog zapušenja krvnih sudova).

Jedna od marketinških kampanja - Supermen sa brkovima od mleka 

Kao i u bilo kojoj drugoj velikoj industriji, novac igra glavnu ulogu. Zbog toga se zapitajte sledeći put kada odgledate reklamu na televiziji ili ugledate neku privlačnu amblažu u supermarketu, da li je to samo marketinški trik ili se vlasnici velikih prehrambenih kompanija zaista brinu za Vaše zdravlje. Na nama je da se informišemo koje namirnice su korisne i zdrave za naš organizam.

Nutritivni balans proteina, ugljenih hidrata, masti i vitamina

Ugljeni hidrati ili šećeri su najrasprostanjenija jedinjenja u živom svetu. Prema stepenu složenosti dele se na monosaharide (prosti šećeri), disaharide (jedinjenje dva prosta šećera), oligosaharide (jedinjenje 2-10 prostih šećera) i polisaharide (složeni šećeri). Monosaharidi se nalaze u voću i medu, u obliku glukoze i fruktoze. Oligosaharidi se mogu naći u šećernoj trski i mleku, u obliku saharoze, maltoze i laktoze. Polisaharidi, u obliku skroba i glikogena se nalaze u žitaricama, mahunarkama i povrću, uključujući i celulozu. U normalnom procesu varenja, složeni šećeri se razlažu postepeno uz pomoć enzima počevši u ustima, zatim u želucu, pankreasu i crevima. Složeni šećeri ulaze u krvotok postepeno i razlažu se na manje jedinice, a tokom pomenutog procesa pH vrednost krvi postaje alkalna. Za razliku od njih, prosti šećeri se metabolizuju brzo, i time stvaraju kiselu sredinu. Većina šećera koja ulazi u krvotok  skladištena je u jetri u formi glikogena, koji se kasnije pretvara u glukozu. Kada glikogen dostigne svoj kapacitet u jetri (oko 50 grama), ispušta se u krvotok u formi masnih kiselina. Ove masne kiseline se prvo skladište na manje aktivnim delovima tela, kao što su zadnjica, butine i struk. Tada, ako nastavimo da jedemo beli šećer, šećer iz voća i ostale proste šećere, masne kiseline počinju da se akumuliraju oko organa kao što su srce, jetra, bubrezi i time dolazi do slabljenja funkcija istih. Pomenuta akumulacija može dovesti do raznih oblika kancera, uključujući i tumor dojke, debelog creva i reproduktivnih organa. Kako bi se izbegli navedeni degenerativni efekti, važno je izbegavati ili minimizirati unos rafinisanih ugljenih hidrata, kao i mlečnih proizvoda, a povećati unos ugljenih hidrata u formi polisaharida koji se nalaze u žitaricama, mahunarkama, povrću i morskim algama.

Proteini ~ Ljudski organizam se sastoji od velikog dela proteina (mišići, nokti, kosa). Organizam primarno koristi dnevni unos hrane kao izvor energije za obavljanje aktivnosti, a sekundarno za formiranje i održavanje funkcija tela. Razmera hrane koja se koristi za konstrukciju tela i hrane za dnevne aktivnosti je u proseku oko 1:7. Generalno, organizam proteine koristi za građu tela, a ugljene hidrate za dnevne aktivnosti, iako su neki od njih međusobno zamenljivi. Stoga su, u normalnih okolnostima, ugljeni hidrati mnogo više potrebni organizmu u ishrani nego proteini. U makrobiotici se proteini dobijaju iz integralnih žitarica, raznih mahunarki i njihovih proizoda, morskih algi, semenki i koštunjavog voća, i iz ribe i morskih plodova. Kao deo balansirane ishrane, ove namirnice ishranjuju  organizam esencijalnim masnim kiselinama. Proteini dobijeni iz povrća su fleksibilniji nego proteini životinjskog porekla, jer mogu da izvrše međusobnu zamenu po potrebi organizma, da li da pruže energiju ili da se usmere za građu tela. Novija medicinska istraživanja povezuju preveliki unos proteina, pogotovo životinjskog porekla, sa porastom obolelih od raka, srčanih bolesti, i drugih degenerativnih stanja. Mahunarke (pasulji, leblebija, sočiva itd.) u proseku sadrže iste vrednosti proteina kao meso i mlečni proizvodi, dok integralne žitarice sadrže pola od količine koju sadrži hrana životinjskog porekla. Soja i sojini proizvodi (tofu, tempeh, nato) su bogatiji proteinima sadržeći 1,5 puta više proteina nego meso i 3 puta više proteina nego jaja.

Sadržaj proteina u različitim namirnicama
Integralne žitarice 7,4 -14,5
Mahunarke i proizvodi od mahinarki 7,8 - 48,7
Semenke i koštunjavo voće 11 - 29,7
Meso i proizvodi životinjskog porekla 9,1 - 25,3
Mlečni proizvodi 13,6 - 27,5
Riba i plodovi mora 10,6 - 25,4

Masti ili lipidi su jedinjenja različitog sastava po pravilu nerastvorna u vodi, a rastvorna u organskim rastvaračima. Biološki su veoma značajna jedinjenja. Energetska uloga lipida ogleda se u tome što se njihovim razlaganjem oslobađa velika količina energije. Skladište se u ćelijama masnog potkožnog tkiva, odakle se prema potrebi organizma mogu koristiti. Pod dejstvom hormona masne ćelije vrše hidrolizu (razlaganje) masti u slobodne masne kiseline. Masne kiseline prelaze u krv, a zatim u ćelije koje ih koriste kao izvor energije. Višak šećera u krvi se privremeno skladišti u obliku glikogena, a zatim se trajno čuva u obliku masti. Kada se energetske potrebe organizma ne mogu zadovoljiti hranom, prvo dolazi do razlaganja rezervi glikogena, a zatim se razlažu masti. Jedan od glavnih sastojaka masti je holesterol. On se ne nalazi u biljkama, ali ga ima u životinjskim proizvodima, posebno u mesu, jajima i mlečnim proizvodima. Pošto holesterol nije rastvorljiv u krvi, on se kači za protein koji je rastvorljiv kako bi bio trasnportovan kroz organizam. Ova kombinacija se naziva lipoprotein. Zbog viška holesterola u krvi, koji se depozituje na zidove arterija i stvara plakove, dolazi do suženja krvnih sudova, smanjenog protoka krvi i najzad do infarkta, moždanog udara ili oboljenja perifernih arterija. Višak masti se takođe depozituje i u jetri. Obično su meso, jaja i mlečni proizvodi glavni uzroci problema sa jetrom. Takođe, masti se talože i oko vitalnih organa (oko bubrega, slezine, pankreasa i reproduktivnih organa) i vode do slabosti, oboljenja i poremećaja. Integralne žitarice, mahunarke, semenke i koštunjavo voće sadrže masti i ulja, ali ona su prirodno balansirana, sa pravom proporcijom vitamina E i selena, koji su obično izgubljeni kod hrane koja je rafinisana. 

Vitamini su organska jedinjenja koje organizam čoveka nije u stanju da sintetiše (izuzev holekalciferola, vitamina K i delimično riboflavina), te se moraju unositi hranom. Vitamini nastaju u biljkama uz pomoć sunca i/ili u bakterijama; u nekim slučajevima mogu nastati u ljudskom ili životinjskom organizmu. Vitamine delimo po rastvorljivosti u: vodi (hidrosolubilni: B1, B2, B6, B12, C, niacin, folna kiselina, biotin, pantotenska kiselina) i ulju (liposolubilni: A, D, E, K). Rastvorljivi u vodi se posle nekoliko sati izlučuju iz organizma, a rastvorljivi u mastima se akumuliraju u jetri. Poslednjih decenija je postalo veoma popularno koristiti vitamine u obliku pilula i suplemenata, pa ljudi neizbalansiranu ishranu dopunjuju vitaminima u toj formi. Izdvojiću vitamin C za koji se veruje da se nalazi u najvećoj vrednosti u tropskom voću. Takvo verovanje postoji zahvaljujući marketingu, kao i nedovoljnom znanju o nutritivnim vrednostima namirnica. Zapravo zeleno lisnato povrće sadrži mnogo više vitamina C nego citrusno voće. Na primer: brokoli sadrži 132, kelj 120, peršun 133, limun 53, narandža 53.2, grejpfrut 31.2, a mandarina 26.7.  (u 100 grama po jedinici).

Pregled najvažnijih vitamina

• Vitamin A - za dobar vid, zdravu kožu i imunitet
  najbogatiji izvori: tikvice, šargarepa, kelj, ostalo listnato zeleno, žuto i narandžasto povrće; nori alga.
• Vitamin B1 - za dobre nerve, energiju i plodnost
  najbogatiji izvori: žitarice, mahunarke, povrće, alge, koštunjavo voće.
• Vitamin B2 - za snagu i rast, za zaštitu očiju i kože
  najbogatiji izvori: integralne žitarice, mahunarke, lisnato zeleno povrće, alge.
• Vitamin B6 - učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i proteina
  najbogatiji izvori: integralne žitarice, mahunarke, kupus, koštunjavo voće.
• Vitamin B12 - učestvuje u izgradnji crvenih krvnih zrnaca i održravanju nervog tkiva
  najbogatiji izvori: miso, shoya sos, nato, tempeh, alge, riba, morski plodovi.
• Vitamin B7 - za kosu, kožu, i nokte
  najbogatiji izvori: blitva, šargarepa, koštunjavo voće, voće, povrće, riba.
• Vitamin C - za izgradnju vezivnih tkiva, pomaže u zarastanju rana i slomljenh kostiju, učestvuje u izgradnji crvenih krvnih zrnaca
  najbogatiji izvori: brokoli, kelj, ostalo zeleno lisnato povrće, jagode, dinja i ostalo voće.
• Vitamin D - sunčani vitamin za jake kosti i zube
  najbogatiji izvori: riblje ulje, sunčeva svetlost
• Vitamin E - borac protiv slobodnih radikala, snižava holesterol, za plodnost i potenciju
  najbogatiji izvori: integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, nerafinisana biljna ulja, mahunarke.
• Vitamin K - zaceljuje rane, koristan je za kosti
  najbogatiji izvori: zeleno lisnato povrće.