Kada kazemo "moderna ishrana" na koje Vi namirnice prvo pomislite?
Ja prvo pomislim na meso, mesne preređevine, jaja, mleko, sir i ostale mlečne proizvode, jer su ove namirnice zapravo deo svakog obroka moderne trpeze.
Ja prvo pomislim na meso, mesne preređevine, jaja, mleko, sir i ostale mlečne proizvode, jer su ove namirnice zapravo deo svakog obroka moderne trpeze.
Fizički gledano, ove proizvodi životinjskog porekla ljudskom organizmu pružaju momentalno podizanje energije i snage. Mesni proivodi su deo tradicionalne ishrane u hladnim i polarnim delovima sveta, dok se njihovo svakodnevno konzumiranje u umerenim i tropski predelima smatra škodnim za ljudski organizam. Meso počinje razgradnju odmah nakon ubijanja životinje. Iako se posoli i odloži u frižider, prirodni proces proces truljenja se ne može zaustaviti.
Meso je teže svariti nego biljnu hranu. Ako uporedimo vreme koje je potrebno da se svari meso naspram biljne hrane, stvari stoje ovako: da bi se meso svarilo i apsorbovalo potrebno je 4 do 4½ sata, za razliku od biljne hrane (žitarice, povrće, itd.) kojoj je potrebno 2 do 2½ sata. Proces truljenja životinjskih namirnica proizvodi toksine i amine koji se akumuliraju u jetri, bubrezima i debelom crevu, time se uništava bakterijska flora (posebno ona koja sintetiše komplekse B vitamina), a u nekim slučajevima dolazi i do degeneracije crevnih resica odakle se obrađena hrana apsorbuje u krv. Zasićene masne kiseline dobijene iz mesa i mlečnih proizvoda, akumuliraju se u i oko vitalnih organa i krvnih sudova, često prouzrokovajući zadebljanje arterija, nastanak cisti i tumora. Zasićene masti takođe podižu nivo holesterola u krvi koji može dovesti do ateroskleroze.
Meso je teže svariti nego biljnu hranu. Ako uporedimo vreme koje je potrebno da se svari meso naspram biljne hrane, stvari stoje ovako: da bi se meso svarilo i apsorbovalo potrebno je 4 do 4½ sata, za razliku od biljne hrane (žitarice, povrće, itd.) kojoj je potrebno 2 do 2½ sata. Proces truljenja životinjskih namirnica proizvodi toksine i amine koji se akumuliraju u jetri, bubrezima i debelom crevu, time se uništava bakterijska flora (posebno ona koja sintetiše komplekse B vitamina), a u nekim slučajevima dolazi i do degeneracije crevnih resica odakle se obrađena hrana apsorbuje u krv. Zasićene masne kiseline dobijene iz mesa i mlečnih proizvoda, akumuliraju se u i oko vitalnih organa i krvnih sudova, često prouzrokovajući zadebljanje arterija, nastanak cisti i tumora. Zasićene masti takođe podižu nivo holesterola u krvi koji može dovesti do ateroskleroze.
Da bi se hrana životinjskog porekla svarila organizam zahteva više kiseonika u krvotoku. Kada pojedemo hranu životinjskog porekla frekvencija disanja se povećava i time je teže održati smireni um. Čovekovo razmišljanje generalno postaje defanzivno, sumnjičavo, strogo i ponekad agresivno. Čest rezultat je veoma uzak analitički pogled.
Veza između zasićenih masti i holesterola (glavni sastojci mesa) je veoma poznata. Žene koju jedu govedinu, jagnjetinu ili svinjetinu svakodnevno, šanse da obole od raka debelog creva su 2 i po puta veće nego žene koje ove vrste mesa jedu jednom mesečno.
Mlečni proizvodi koji se najčešće konzumiraju uz meso imaju umirujući uticaj na digestivni i nervni sistem. Kazein je protein koji se nalazi u siru, mleku, pavlaci, puteru i ostalim mlečnim proizvodima. Ne apsorrbuje se lako i zbog toga se taloži u nesvarenom delu tankog creva, gde se razgrađuje i produkuje toksine, vodeći do slabljenja želudačnog, crevnog i pankreasnog sistema, a dovodi i do depozitovanja mukusa.
Nesposobnost da se svari mleko ili drugi mlečni proizvodi poznata je kao intolerancija laktoze. Oko 75% ukupne svetske populacije ima smanjenu sposobnost da svari laktozu nakon perioda novorođenčeta.
Mlečni proizvodi utiču na sve organe i sisteme. Mleko je proizvod mlečne žlezde i primarno utiče na ljudske žlezde, a posebno na reproduktivne organe. Najčešće zahvaćeni organi su grudi, materica, jajnici, prostata, tiroidna žlezda, nosna šupljina, hipofiza, unutrašnje uvo i tkivo oko srednjeg mozga. Neželjeni efekti se prvo pojavljuju kao akumulacija mukusa i masti, a potom dolazi do formiranja cisti, tumora i kancera. Mnogo ljudi koji jedu mlečne proizvode imaju problem sa nagomilanim mukusom u nosnoj šupljini i unutrašnjem uvu, rezultirajući visokom temperaturom i oslabljenim sluhom. Akumulacija masti od mlečne hrane taloži se u bubrezima i bešici. Česti problemi su takođe i vaginalni sekret, ciste na jajnicima, rak materice, rak jajnika i akumulacija masti i mukusa u prostati vodeći ka formiranju cisti. Mnoge bolesti reproduktivnih organa, uključujući neplodnost, povezani su sa unosom mlečnih proizvoda. U slučaju sa disajnim organima, akumulacija masti i mukusa izaziva teškoće pri disanju.
Moderne medicinske studije odavno već dovode u vezu unos mleka i mlečnih proizvoda sa raznim zdravstvenim problemima uključujući grčeve, dijareju, alergije, anemije izazvane deficitom gvožđa kod novorođenčadi i dece; agresivno i asocijalno ponašanje; aterosklerozu i infarkt, kao i nekoliko vrsta kancera.
Postoji znatna razlika između ljudskog i kravljeg mleka. Razmera proteina naprema mastima i ugljenim hidratima u majčinom mleku je oko 1:7, dok je razmera istih u kravljem mleku oko 2:5. Majčino mleko sadrži manje proteina, rastvorljivo je u vodi i lako se vari, dok je protein iz kravljeg mleka nerastvorljiv u vodi, zgrušava se u želucu i stvara dijareju.
Zašto su krave jedine životinje koje se forsiraju u marketinškim kampanjama? Krave definitivno nisu jedine koje daju mleko! Konji, majmuni, žirafe, mačke, psi, čak i pacovi imaju mleko za svoju mladunčad. Da li je neko možda zainteresovan za svinjsko mleko? Čudno je kako par pitanja može promeniti perspektivu. Zar ta makretinška priča oko mleka ne počinje negde oko prvog razreda osnovne škole kada nas stariji savetuju da popijemo punu čašu mleka kako bismo porasli i bili zdravi i jaki? Za bolje kosti...?! Tako se priča prenosi sa kolena na koleno. Više nije reč o kravama koje su hranjene na pašnjaku, nego o onim kravama kojima su ubrizgavani hormoni i antibiotici kako bi proizvodile 15-30% više mleka.
Opšte mišljenje: Mleko je primarni izvor kalcijuma i da je apsolutno neophodan za razvoj jakih kostiju.
Istina: Mlečni proizvodi nisu idealan izvor kalcijuma.
Amerika i Finska su vodeće zemlje po konzumiranju mlečnih proizvoda, a upravo one imaju najveći procenat obolelih od osteoporoze. Da li mislite da je to samo koincidencija? Znači dve zemlje koje konzumiraju najviše mlečnih proizvoda imaju najveći broj slučajeva ljudi sa "slabim kostima". Zemlje koje se smatraju nerazvijenim, pa time i ne konzumiraju toliko mlečnih proizvoda nemaju takav procenat obolelih od osteoporoze. Potražite informacije o ovome i uverite se sami!
Opšte mišljenje: Mlečni proizvodi su dobri za decu, posebno u toku razvoja.
Istina: Jedna čaša mleka sadrži količinu zasićenih masti isto koliko i jedan hot dog, pet parčadi iseckane slanine, Snickers čokoladica ili hamburger. Zapravo sadrži sve ono što ne bismo trebali da dajemo deci da jedu ukoliko ne želimo da razviju srčane bolesti (zbog zapušenja krvnih sudova).
Kao i u bilo kojoj drugoj velikoj industriji, novac igra glavnu ulogu. Zbog toga se zapitajte sledeći put kada odgledate reklamu na televiziji ili ugledate neku privlačnu amblažu u supermarketu, da li je to samo marketinški trik ili se vlasnici velikih prehrambenih kompanija zaista brinu za Vaše zdravlje. Na nama je da se informišemo koje namirnice su korisne i zdrave za naš organizam.
Nesposobnost da se svari mleko ili drugi mlečni proizvodi poznata je kao intolerancija laktoze. Oko 75% ukupne svetske populacije ima smanjenu sposobnost da svari laktozu nakon perioda novorođenčeta.
Mlečni proizvodi utiču na sve organe i sisteme. Mleko je proizvod mlečne žlezde i primarno utiče na ljudske žlezde, a posebno na reproduktivne organe. Najčešće zahvaćeni organi su grudi, materica, jajnici, prostata, tiroidna žlezda, nosna šupljina, hipofiza, unutrašnje uvo i tkivo oko srednjeg mozga. Neželjeni efekti se prvo pojavljuju kao akumulacija mukusa i masti, a potom dolazi do formiranja cisti, tumora i kancera. Mnogo ljudi koji jedu mlečne proizvode imaju problem sa nagomilanim mukusom u nosnoj šupljini i unutrašnjem uvu, rezultirajući visokom temperaturom i oslabljenim sluhom. Akumulacija masti od mlečne hrane taloži se u bubrezima i bešici. Česti problemi su takođe i vaginalni sekret, ciste na jajnicima, rak materice, rak jajnika i akumulacija masti i mukusa u prostati vodeći ka formiranju cisti. Mnoge bolesti reproduktivnih organa, uključujući neplodnost, povezani su sa unosom mlečnih proizvoda. U slučaju sa disajnim organima, akumulacija masti i mukusa izaziva teškoće pri disanju.
Moderne medicinske studije odavno već dovode u vezu unos mleka i mlečnih proizvoda sa raznim zdravstvenim problemima uključujući grčeve, dijareju, alergije, anemije izazvane deficitom gvožđa kod novorođenčadi i dece; agresivno i asocijalno ponašanje; aterosklerozu i infarkt, kao i nekoliko vrsta kancera.
Postoji znatna razlika između ljudskog i kravljeg mleka. Razmera proteina naprema mastima i ugljenim hidratima u majčinom mleku je oko 1:7, dok je razmera istih u kravljem mleku oko 2:5. Majčino mleko sadrži manje proteina, rastvorljivo je u vodi i lako se vari, dok je protein iz kravljeg mleka nerastvorljiv u vodi, zgrušava se u želucu i stvara dijareju.
Zašto su krave jedine životinje koje se forsiraju u marketinškim kampanjama? Krave definitivno nisu jedine koje daju mleko! Konji, majmuni, žirafe, mačke, psi, čak i pacovi imaju mleko za svoju mladunčad. Da li je neko možda zainteresovan za svinjsko mleko? Čudno je kako par pitanja može promeniti perspektivu. Zar ta makretinška priča oko mleka ne počinje negde oko prvog razreda osnovne škole kada nas stariji savetuju da popijemo punu čašu mleka kako bismo porasli i bili zdravi i jaki? Za bolje kosti...?! Tako se priča prenosi sa kolena na koleno. Više nije reč o kravama koje su hranjene na pašnjaku, nego o onim kravama kojima su ubrizgavani hormoni i antibiotici kako bi proizvodile 15-30% više mleka.
Opšte mišljenje: Mleko je primarni izvor kalcijuma i da je apsolutno neophodan za razvoj jakih kostiju.
Istina: Mlečni proizvodi nisu idealan izvor kalcijuma.
 |
| Neka joj neko kaže da ja nisam mladunče krave |
Opšte mišljenje: Mlečni proizvodi su dobri za decu, posebno u toku razvoja.
Istina: Jedna čaša mleka sadrži količinu zasićenih masti isto koliko i jedan hot dog, pet parčadi iseckane slanine, Snickers čokoladica ili hamburger. Zapravo sadrži sve ono što ne bismo trebali da dajemo deci da jedu ukoliko ne želimo da razviju srčane bolesti (zbog zapušenja krvnih sudova).
 |
| Jedna od marketinških kampanja - Supermen sa brkovima od mleka |
No comments:
Post a Comment