"Nekada sam jeo kao svinja. Imao bih srneću šniclu, jaja i palačinke za doručak, opet meso za ručak i veliki biftek, krompir, salatu i pitu od jabuka ili parče torte za večeru. Jeo sam baš onako kako je to opisao Hemingvej. Na koledžu sam bio na poziciji linebacker-a, imao sam 100kg, artritis u kolenima, kukovima i šakama, kao i glavobolje, opadanje kose i probleme sa kožom. Nakon toga, dok sam bio u Švedskoj na snimanju filma, prestao sam da jedem meso i već nakon deset dana bolovi u mojim kolenima su prestali. Sledeće godine sam počeo da kreiram način svoje ishrane na bazi žitarica, a posle dve godine sam potpuno prestao da jedem mlečne prozvode.
Kada sam prestao da jedem meso, nisam bio siguran kako da nastavim dalje da se hranim. Čitao sam razne knjige o istočnoj filozofiji i medicini, kako sledeti alternativni put brige o zdravlju. Tada su me Gloria i Bill (Dufty) upoznali sa orijentalnom filozofijom iza koje je alternativni način ishrane - makrobiotika. Jin i Jang. Balans između suprotnih, ali komplementarnih sila.
Ubrzo nakon toga rečeno mi je da imam problem sa prostatom. Imao sam bolove i krvarenja. Tada sam već promenio način ishrane i razmišljao sam o zdravlju na drugačiji način. Doktor mi je saopštio da imam tumor prostate, a nakon toga sam otišao u Njujork kod drugog doktora koji mi je to potvrdio. Odmah je želeo da me hospitališe. Bill je to shvatio ovako: "Ako ustanove da imaš problem, nikada nećeš izaći odavde." Bio je u pravu. Nakon što mi je doktor saopštio loše vesti, medicinsko osoblje mi je prišlo sa formularima da ih popunim kako bi me smestili u bolnicu. Izleteo sam iz kancelarije i dok sam išao niz hodnik doktori su vikali za mnom.
Tada sam otišao u Boston, gde me je čekao Michio Kushi. Potrvdio mi je da imam tumor prostate i rekao da je za mene veoma važno da slušam njegove savete i preporuke u narednih nekoliko meseci. Nisam varao, a nisam ni bio uplašen, jer sam proučavao makrobiotiku i potpuno sam verovao u njene principe. Zapravo bio sam veoma uzbuđen oko nove dijete.
Odrastajući u Montani naučio sam: "Ako se traktor pokvari, popravi ga." Takav sam uvek bio po prirodi, i iako je za neke ovaj način lečenje bio opasan, izabrao sam taj put.
Nisam znao u šta sam se upustio. Nisam znao koliko bolno će biti, niti koliko teško će biti. Znam ljude koji su pokušali da budu na makrobiotici neko vreme, a potom se vratili cheezecake-u. Svako želi da bude izlečen, ali takođe želi da to bude lako i brzo.
Kada sam shvatio da imam tumor, odbio sam da radim tumor marker test. U tom periodu sam imao 80kg. Kada sam se vratio 6 nedelja kasnije sa planina New Hampshire-a, imao sam 70kg. Tamo sam boravio kod prijatelja, jer nisam želeo da me bilo ko ometa, niti da doživljavam iskušenja od ljudi koji bi me pozvali da odemo na krofne. Nekim danima sam se osećao kao da sam na vrhu sveta, nekada nisam mogao da ustanem iz kreveta. Nekada nisam mogao da se popnem uz stepenice, a nekada sam trčao, trčao i cepao drva po ceo dan.
Nosio sam kupaći sve vreme. Nikoga nije bilo u blizini, a nisam imao ni ogledalo kako bih mogao da vidim svoje telo. Bio sam šokiran kada sam prvi put obukao pantalone, a one su odmah spale sa mene. Nastavio sam da mršavim do 60kg i bio sam u situaciji da su neki ljudi hteli da me odvedu u bolnicu. Izgledao sam kao neko ko je ozbiljno bolestan - kao što sam i bio.
Nikada nisam otišao u bolnicu. Umesto toga, spakovao sam vreću sa stvarima i postao pravi vagabundo, putujući po Montani, Kaliforniji, Njujorku, Viskonsinu; planinaranjem sam obišao čitavu zemlju jednom, a kolima sam je obišao dvaput. Pisao sam kratke priče i predloge za TV serije. Ali hrana je bila problem svakako. Jedinu stvar koju sam mogao da jedem u restoranima bile su ovsene pahuljice. Zatražio bih jednu porciju, pa još jednu i na kraju bih naručio isti obrok, ali u činiji za salatu. Ostatak vremena, živeo sam jedući kuvane žitarice i povrće gajeno na farmama. Nisam trebao da putujem. Trebao sam da ostanem na jednom mestu i da se brinem o sebi. Moje telo je umiralo od gladi. Jeo sam sve ono na šta moje telo nije bilo naviknuto. Zbog straha od raka, nisam varao. Pre toga uzeo bih malo sira, malo ribe, hleba, salate, ali sada ništa od toga nisam hteo ni da okusim. Sanjao sam hamburgere i bifteke da mi se nude da ih jedem, kao u noćnoj mori. Jednog dana, na putu od Los Anđelesa do istočne obale, svratio sam do Montane da vidim porodicu. Nisam trebao to da uradim... Nikada im nisam rekao u kom sam se stanju nalazio. Kada me je majka, koja radi u bolnici, videla koliko sam mršav bio, molila me je da odemo kod doktora. Ostavio sam ih da jecaju u dvorištu dok sam nastavljao svoj put ka Njujorku. Počeo sam da se osećam bolje kada je kilaža počela da se vraća na staro nakon godinu dana dijete. Vratio sam se na 67kg. Nastavio sam i dalje da se hranim istim načinom i postepeno sam dolazio do tačke kada sam osetio da sam počeo da se oporavljam. Na kraju sam dobio prolaznu ocenu od doktora nakon urađenih brojih testova krvi. Nisam imao više tumor.
Na makrobiotici počinješ da osećaš ono što želiš. Skoro svako jutro za doručak jedem miso supu i veliku činiju ovsenih pahuljica. Nosim svoj ručak u studio. Od povrća koje postoji na svetu, ne postoji maltene ništa što ne jedem. Oko 60% moje dijete čine žitarice, oko 25% mahunarke i oko 15% prilozi kao što su koštunjasto voće, semenke, voće i riba. Otprilike tako se hranim.
Ono što ti ovaj način ishrane pruža jeste snaga i izdržljivost. Ono što ne pruža - to je ogromnu snagu, tako da ne mislim da je to previše dobro za Mr. T. Neki drugari koji dižu tegove su mi nedavno pomogli da preselim nameštaj. Na početku su oni bili jači, ali posle dva sata ja sam i dalje imao snage, a oni su bili potpuno umorni.
I moj ljubavni život se promenio. Sada cenim drugačije vredosti kod žena. Mislim da cela ta "Playboy" stvar predstavlja rezultat mentaliteta ljudi koji stalno jedu meso. To je zadovoljenje koje je čisto fizičko. Ne spaja se sa emocionalnim, mentalnim i spiritualnim aspektima ženskog bića. Mada i ne mora da znači...
Moja kilaža se stabilizovala na 70kg. To je kilaža koju sam imao kada sam bio tinejdžer.
Makrobiotika ne može da se uzme zdravo za gotovo. Ako želiš da pokušaš da živiš ovim načinom života, prikupi literaturu i čitaj o tome. Pokušaj da barem tri puta nedeljno umesto mesa jedeš integralni pirinač. Čitava poenta makrobiotike je da imaš kontrolu nad svojim životom, a potom da se baviš sobom. Život pripada onima koji su spremni da preuzmu odgovornost da bi ga živeli."
Prevedeno iz knjige "The Macrobiotic Way", Michio Kushi i Stephen Blauer
No comments:
Post a Comment