Kako promeniti stil života i preći na makrobiotiku?

Možda vam se čini da je promena na makrobiotički način ishrane veoma teška, ali ako sledite savete i predloge makrobiotičara, veoma je jednostavna i fleksibilna.

Uputsva koja ćete pročitati u ovom članku odnose se na ljude koji žive u umerenom klimatskom pojasu ili u predelima u kojima postoje sva četiri godišnja doba - a to su oblasti Severne Amerike, Evrope i zemlje Dalekog istoka. Razlike između umerenih i tropskih klimatskih regiona čine izbor povrća i metode kuvanja koje su podobne za to područje.

Makrobiotički način ishrane nije striktan, ali naravno da bih izdvojila slučajeve kada hranu koristimo kao lek i tako lečimo određene bolesti. Tada se makrobiotika primenjuje u tzv. medicinske svrhe i striktna je, jer se na taj način organizam navikava na određenu disciplinu koju sledimo svakodnevno do kompletnog oporavka (jedemo u isto vreme, pridržavamo se jelovnika kreiranog isključivo za godišnje doba u kom se nalazimo, pored ishrane vodimo računa da budemo fizički aktivni, upražnjavamo kupke, stavljamo obloge, pijemo napitke koji jačaju imunitet i poboljšavaju metabolizam itd.)
Ljudi koji žive makrobiotičkim načinom života mogu biti različitih uzrasta - od dece do starijih osoba. Trebamo uzeti u obzir da svako ima različite potrebe, tako da se ishrana za decu svakako razlikuje od  ishrane za odrasle osobe. Oni koji se bave fizičkim radom nemaju iste potrebe kao oni koji rade u kancelariji, kao što ni majka koja doji nema iste potrebe kao starija žena u penziji.
Faktori kao što su godine, aktivnost, način dotadašnje ishrane i trenutno zdravlje i stanje organizma, moraju biti uzeti u obzir prilikom pravljenja adekvatnog jelovnika.
Kada je reč o prelasku na makrobiotiku, odricanje od određrnih namirnica je neophodno.
Od mesa se relativno lako odvikava i većina ljudi otkrije da ima veoma malu želju da ga jede ili je uopšte ni nema posle nekoliko nedelja. Ako se pojavi želja za istim, uvek možete pojesti ribu, sejtan ili tempeh. Sojino meso može biti tako napravljeno da je gotovo istog ukusa kao pravo, a da tako i izgleda, i tada većina ljudi ni ne može da primeti razliku. Odvikavanje od šećera i slatkiša može biti teško, ali i za to postoji odlična zamena. Umesto veštačkih šećera, počnite da koristite prirodne zaslađivače (pirinčani sirup, malteks, amasake puding). Umeren unos svežeg ili kuvanog voća, kao i poslastice napravljene sa prirodnim zaslađivačima zadovoljiće vaše potrebe za slatkišima.
Možda najteža katagorija namirnica od koje se odvikava predstavljaju mlečni proizvodi. Jedan od razloga jeste i to što smo odgajani na mleku, te smo za njega vezani od malena. Sojino, pirinčano ili bademovo mleko može odlično zameniti životinjsko, kao što i sir, maslac, jogurt i ostale mlečne proizvode u potpunosti mogu zameniti sojini ili "veggie" produkti.

U cilju da uspešno promenite način ishrane, esencijalno je da znate kako da pripremite hranu. Sve dok ne isprobate mnogo različitih recepata i ne saznate kako su oni napravljeni, nećete moći u potpunosti da procenite širinu ovakvog načina ishrane. Pored toga, ljudi koji su duže vremena na makrobiotici mogu vas posavetovati i pomoći korisnim savetima kako da uštedite dragoceno vreme pripremajući zdravu hranu. Kuvanje je umetnost i kada jednom savladate osnove makrobiotike možete početi da improvizujete i eksperimentišete vodeći se sopstvenim osećajem za stvaranje balansa u organizmu.

SUGESTIJE ZA ZDRAV ŽIVOT

Makrobiotika je više nego "samo način ishrane". Slobodno se može nazvati načinom života.

Međutim, hraniti se na ovaj način ne znači da smo ispunili sve uslove kako bismo bili zdravi. Bitno je biti fizički aktivan i vežbati, kao i voditi računa o svom mentalnom zdravlju, jer brz tempo života nam otežava da se opustimo i posvetimo samom sebi. Zato pokušajte da usvojite navedene sugestije kako biste bili zadovoljniji:

• cenite svaki dan i budite srećni :)
• pokazujte ljubav i poštovanje prema svojim roditeljima, sestrama, braći, deci, supružniku, prijateljima itd. :)
• vežbajte svakodnevno :)
• savladajte meditaciju i praktikujte je često :)
• pevajte, budite nasmejani i raspoloženi :)
• lezite pre ponoći i budite se ranije 
• nosite pamučnu odeću, izbegavajte sintetiku
• neka vaš dom uvek bude uredan i čist, i neka u njemu vlada pozitivna atmosfera :)
• smanjite vreme provedeno ispred kompjutera i televizora

Jin i Jang

Jin i Jang predstavlja filozofski koncept koji potiče od drevne kineske filozofije i metafizike, i opisuje dve glavne suprotstavljene, ali komplementarne sile koje se mogu pronaći u svemu što postoji na Zemlji i u svemiru. Naizgled prikazuju nespojive sile prirode koje se nadopunjuju. Jin i jang simbolizuju dvojnosti kao što su svetlo i tama, žensko i muško, visoko i nisko, toplo i hladno, dan i noć. Jang je povezan sa belim, muškim načelom i usmeren je ka spolja, dok crni jin simbolizuje žensko načelo koje je usmereno ka unutra.

Oba načela su suprotstavljena koja teže pomirenju i spajaju se. Sve što postoji na svetu ima svoju polovinu i tako čini celinu, ili jedan deo nedostaje pa celina nije kompletna. 

Prvi korak ka harmoniji i zdravlju je da počnemo da zapažamo jin i jang u nama samima, kao i u svemu oko nas. Drugi korak je da shvatimo kako ova dva načela deluju uzajamno. Život je proces promena - dan se menja u noć, leto u zimu, mladost u starost. Ritmovi u ljudskom organizmu takođe predstavljaju primere ovih načela - kada udišemo naša pluća se šire, kada izdišemo ona se skupljaju; isto je i sa ritmom otkucaja srca.

Ujutru kada se probudimo i ustanemo iz kreveta odmorni smo i puni energije, dok smo uveče umorni i željni sna. Svaki trenutak u prirodi, od kretanja planeta oko Sunca, do kretanja elektrona oko atomskog jezgra,  predstavlja rezultat uzajamnog dejstva ovih sila.

Stoga promene u životu možemo definisati kroz tri zakona:

1. Jin privlači jang i jang privlači jin.

Primer su muškarac i žena, plus i minus, elektroni i protoni.

2. Jin odbija jang i jang odbija jin.

Primer je kada pomešamo vodu i ulje, a oba su više jin, ili kombinacija dva pozitivna ili dva negativna pola.

 3. Jin prelazi u jang i jang prelazi u jin. 

Primer su godišnja doba.

Stvari koje su veoma jang privlače stvari koje su veoma jin i obrnuto. Primer tome je kada čovek provede dugo vremena sunčajući se, njega voda privlači više nego nekoga ko je proveo duže vremena u hotelu sa klima uređajem. Dakle, mi balansiramo jin i jang po sopstvenom osećaju iz dana u dan.

U KUHINJI

Ako posmatramo hranu koju jedemo možemo otkriti koliko je ona jin ili jang. Možemo da uzmemo kao primer nekoliko vrsta povrće i da vidimo kakvog je oblika, veličine i boje.
Svako povrće je drugačijeg oblika i veličine. Jedno je duže, drugo je kraće, jedno je deblje, drugo tanje, jedno je pravo, drugo je krivo ili nepravilnog oblika. Ne postoje dva jednaka povrća, istih proporcija ili istih jin i jang energija. 

RAZNOLIKOST HRANE

Kao što postoji spektar boja - od crvene i narandžaste (više jang), preko plave i ljubičaste (više jin) - tako možemo da grupišemo hranu kroz spektar jina i janga u zavisnosti od različitih faktora. Faktori koje možemo da analiziramo su: gde je gajeno povrće i u kom godišnjem dobu raste, kakav mu je hemijski sastav, takođe kakvom brzinom povrće raste, kao i da li je uzgajano kao organsko ili sa dodatkom veštačkih đubriva i nekih hemijskih sredstava.

Kada uporedimo biljke i životinje, biljke su više jin. One ne mogu da se kreću za razliku od životinja koje se kreću aktivno. Životinje često imaju visoku telesnu temperaturu, dok su biljke sa niskom temperaturom. Osim toga, zelena boja je boja kojom predstavljamo biljke (hlorofil), dok životinje predstavljamo crvenom bojom (hemoglobin). Kada jedemo biljnu hranu ona nas rashlađuje, dok hrana životinjskog porekla zagreva naše telo.

U narednom blogu pisaću o tome kako preći na makrobiotičku ishranu i kako se adaptirati na takav način života.

Promene u skladu sa godišnjim dobima

Izbor hrane i način kuvanja moraju biti u skladu sa godišnjim dobom. Tokom zime ljudi obično jedu duže kuvanu hranu, dok je u toku leta priprema hrane brža i kraće se kuva. Takođe, hladno vreme sa sobom donosi povećanje apetita, dok toplo vreme deluje na nas potpuno suprotno. Obično intuitivno menjamo izbor hrane u zavisnosti od godišnjeg doba, ali ako razumemo kako treba da se prilagodimo vremenu, promena će biti mnogo jednostavnija. Ovo je veoma važno, jer je današnja ponuda voća i povrća u supermarketima najčešće standardizovana tokom cele godine.

U nastavku možete pročitati sugestije za različite načine kuvanja i kako da izaberete namirnice koje će izbalansirati ishranu sa godišnjim dobom u kom se nalazimo. Pomenute namirnice se veoma često koriste u makrobiotici i dostupne su u prodavnicama zdrave hrane.

PROLEĆE

Kako stiže proleće uključujte više svežeg zelenog povrća u svoju ishranu, a kada se odlučite da ga kuvate  - barite ga ili pripremajte na pari. Polako počnite da smanjujete unos ulja, soli i ostalih začina koje koritite u kuvanju. Žitarice mogu biti korišćene često, kao i integralne testenine i sejtan.

Sejtan je jelo od punog pšeničnog zrna, bogato belančevinama. Radi se o pšeničnom glutenu koji u ishrani gotovo u celosti može nadomestiti potrebu za mesom.

LETO

Tokom leta supermarketi i pijace puni su raznovrsnog svežeg povrća i sezonskog voća. Letnja hrana generalno sadrži više vode i ekspanzivna je u poređenju sa hranom drugih godišnjih doba. Tokom leta možete redovno jesti letnje bundeve, dinje, slatki kukuruz, krastavce, zelenu salatu, sočna voća i sveža zelena povrća. Promena ka letnjem načinu kuvanja može biti postepena. Lakši i brži načini kuvanja, kao što su barenje, parenje i dinstanje, mogu biti praktikovani često. Hrskavo blanširano povrće i sveže salate se često mogu jesti za vreme leta, kao i žitarice, mahunarke, integralne testenine, tofu i alge. 

Nekada su ljudi bili veoma oprezni pri konzumiranju hladnih pića i hrane u toku leta. U svojim spisima, Hipokrat je objasnio: "Opasno je unositi toplo ili hladno u organizam i time praviti zbrku, jer sve što je ekscesivno predstavlja neprijatelja prirode. Zašto bi iko u toku letnjih vrućina pio ledenu vodu, koja je preterano hladna, čime bi svoj organizam naglo poremetio i doveo do drugačijeg stanja nego onog u kom se prethodno nalazio, stvaranjući time brojne loše efekte?" Makrobiotičari se slažu sa teorijom Hipokrata smatrajući da unošenjem veoma hladnih pića i hrane pojedinac slabi sopstvenu snagu, i preporučuje se da se ne konzumiraju ili da se ograniči njihov unos. 

Somen, udon i druge pšenične testenine mogu biti servirane uz bistre supe, dok se kanten (prirodni želatin koji se dobija iz algi i morskih trava) može koristiti kao poslastica i služiti ohlađen. Jela od tofua i povrća takođe pomažu da se napravi balans u toku letnjih vrućina. Sveže voćne salate, lubenica i krastavci su osvežavajući i mogu se jesti rashlađeni. Malo začinjene bistre supice mogu se služiti rashlađene ili na sobnoj temperaturi s vremena na vreme.

 

JESEN

Kako se jesen približava, postepeno unosite promene u način kuvanja unoseći kaloričnije i jače obroke. Slobodno možete uvećati unos soli i ulja u toku jeseni i zime. Tikvice, kupus, šargarepa, luk, peršun i ostalo povrće sa prirodno slatkim ukusom, u ovo doba godine može se jesti svakodnevno. Jesenje povrće je šareno, te će Vaši obroci izgledati veoma primamljivo. U toku jeseni povrće je dopadljivije ako se iseče na veće komade. Takođe možete pripremati morske alge začinjene sa malo soli i ulja, i povećati unos toplih supa. Kuvano voće i prirodno zaslađeni deserti treba da zamene rashlađeno sočno voće.

 

 Makrobiotički obrok

ZIMA

Tokom hladnih zimskih meseci važno je pripremati hranu koja će pomoći našem telu da ostane toplo.

Ponuda lisnatog zelenog povrća je veoma ograničena, naročito u predelu severne hemisfere, ali je bitno da to što nam je dostupno od ove vrste povrća unosimo svakog dana. Korenasto povrće i ono koje raste iznad nivoa zemlje takođe može biti korišćeno u ishrani svakodnevno.

Pohovano povrće (tempura), lagano dinstana jela (sa ili bez ulja), žitarice, supe od povrća, pasulj i variva mogu nam pomoći da se zagrejemo tokom hladnih zimskih dana. Imajte na umu da su zeleniš i bareno povrće takođe odličan izbor koji treba da se nađe u Vašem jelovniku u cilju da izbegnete monotonu ishranu.  

 Tempura

Tradicionalno japansko jelo koje se priprema od različitog povrća i plodova mora (najčešće škampi), za koje se veruje da su ga u Japan u 17. veku doneli portugalski moreplovci.

 

Tradicionalna ishrana

Generacijama unazad, većina ljudi se hranila proizvodima koji su bili deo njihove regionalne agrikulture: žitarice, sveže lokalno povrće, mahunarke, sezonsko voće i povremeno proizvodi životinjskog porekla - obično u mnogo manjim količinama nego danas. Naravno, svaki region i kultura razvili su jedinstvenu tradiciju i poljoprivredu, prehrambenu proizvodnju i način kuvanja u zavisnosti od klimatskih razlika i okruženja. Važan princip makrobiotičke ishrane je da jedemo hranu koja pripada području na kom živimo. 

Tradicionalno, na primer, Eksimi i ostali ljudi koji žive na severu baziraju svoju ishranu na ribi i životinjskim proizvodima koji se mogu naći u području Arktika. Povrća ima veoma malo, a ishrana bogata animalnim proizvodima im pomaže da naprave balans sa okrutnom klimom, imajući u vidu da hrana životinjskog porekla zagreva telo. Prateći ovaj princip, ljudi koji žive u tropskim krajevima hrane se jedinstvenim biljkama i životinjskim vrstama koje tamo žive. U Indiji, na primer, ljudi su intuitivno usvojili vegeterijansku ili semi-vegeterijansku ishranu, jer smanjenjem unosa životinjskih namirnica čovek se lakše adaptira na toplu klimu. 

Uzmimo u obzir da osim klimatskih razlika, postoje značajne razlike u pripremi i preradi hrane. Ljudi iz severnih oblasti obično kuvaju hranu duže i uključuju veći procenat soli, životinjskih proteina i masnoće u ishrani. U toplijim regionima, gde kraće kuvanje hrane više priliči uslovima, ljudi jedu veće količine sveže hrane i kraće kuvana jela sa manje namirnica životinjskog porekla i soli.

Različite vrste integralnog pirinča koji se koriste širom sveta, takođe govore o tome kako klimatski uslovi utiču na izbor hrane. Postoje glavne tri podele pirinča po veličini: pirinač kratkog zrna, srednje dugog i dugog zrna. Pirinač kratkog zrna sadrži najveću količinu minerala upoređujući druge dve vrste. Uzgaja se na zapadu, u Japanu, Koreji, Kini itd. Tradicionalno se pripremao kuvajući se pod pritiskom u teškim šerpama od livenog gvožđa sa drvenim poklopcima (današnje kuvanje u ekspres loncu je ekvivalent tome). Ova metoda kuvanja je odgovorajuća za hladne i umerene klimatske regione, jer ono zadržava energiju i nutrijente u žitaricama. Srednje dugo i dugo zrno je lakše i sadrži manje glutena, a koristišćeno je u toplijim i tropskim predelima, kao što su Indija i jugo-istočna Azija.
Promena ka modernoj ishrani uništila je ukorenjene razlike građene vekovima s obzirom na jedinstvene klimatske faktore i uslove sredine. U Americi su ljudi dramatično povećali unos mesa i drugih životinjskih namirnica, koje odgovara ishrani pogodnoj za hladni polarni region. Kao rezultat javlja se ekstremna želja za voćem, povrćem, začinima, rafinisanim šećerom, čokoladom i ostalim proizvodima iz tropskih predela.
Makrobiotika teži povratku ka ishrani koja je klimatsko-ekološki balansirana, kako bi ojačala lično zdravlje i sačuvala integritet planete.