Jin i Jang

Jin i Jang predstavlja filozofski koncept koji potiče od drevne kineske filozofije i metafizike, i opisuje dve glavne suprotstavljene, ali komplementarne sile koje se mogu pronaći u svemu što postoji na Zemlji i u svemiru. Naizgled prikazuju nespojive sile prirode koje se nadopunjuju. Jin i jang simbolizuju dvojnosti kao što su svetlo i tama, žensko i muško, visoko i nisko, toplo i hladno, dan i noć. Jang je povezan sa belim, muškim načelom i usmeren je ka spolja, dok crni jin simbolizuje žensko načelo koje je usmereno ka unutra.

Oba načela su suprotstavljena koja teže pomirenju i spajaju se. Sve što postoji na svetu ima svoju polovinu i tako čini celinu, ili jedan deo nedostaje pa celina nije kompletna. 

Prvi korak ka harmoniji i zdravlju je da počnemo da zapažamo jin i jang u nama samima, kao i u svemu oko nas. Drugi korak je da shvatimo kako ova dva načela deluju uzajamno. Život je proces promena - dan se menja u noć, leto u zimu, mladost u starost. Ritmovi u ljudskom organizmu takođe predstavljaju primere ovih načela - kada udišemo naša pluća se šire, kada izdišemo ona se skupljaju; isto je i sa ritmom otkucaja srca.

Ujutru kada se probudimo i ustanemo iz kreveta odmorni smo i puni energije, dok smo uveče umorni i željni sna. Svaki trenutak u prirodi, od kretanja planeta oko Sunca, do kretanja elektrona oko atomskog jezgra,  predstavlja rezultat uzajamnog dejstva ovih sila.

Stoga promene u životu možemo definisati kroz tri zakona:

1. Jin privlači jang i jang privlači jin.

Primer su muškarac i žena, plus i minus, elektroni i protoni.

2. Jin odbija jang i jang odbija jin.

Primer je kada pomešamo vodu i ulje, a oba su više jin, ili kombinacija dva pozitivna ili dva negativna pola.

 3. Jin prelazi u jang i jang prelazi u jin. 

Primer su godišnja doba.

Stvari koje su veoma jang privlače stvari koje su veoma jin i obrnuto. Primer tome je kada čovek provede dugo vremena sunčajući se, njega voda privlači više nego nekoga ko je proveo duže vremena u hotelu sa klima uređajem. Dakle, mi balansiramo jin i jang po sopstvenom osećaju iz dana u dan.

U KUHINJI

Ako posmatramo hranu koju jedemo možemo otkriti koliko je ona jin ili jang. Možemo da uzmemo kao primer nekoliko vrsta povrće i da vidimo kakvog je oblika, veličine i boje.
Svako povrće je drugačijeg oblika i veličine. Jedno je duže, drugo je kraće, jedno je deblje, drugo tanje, jedno je pravo, drugo je krivo ili nepravilnog oblika. Ne postoje dva jednaka povrća, istih proporcija ili istih jin i jang energija. 

RAZNOLIKOST HRANE

Kao što postoji spektar boja - od crvene i narandžaste (više jang), preko plave i ljubičaste (više jin) - tako možemo da grupišemo hranu kroz spektar jina i janga u zavisnosti od različitih faktora. Faktori koje možemo da analiziramo su: gde je gajeno povrće i u kom godišnjem dobu raste, kakav mu je hemijski sastav, takođe kakvom brzinom povrće raste, kao i da li je uzgajano kao organsko ili sa dodatkom veštačkih đubriva i nekih hemijskih sredstava.

Kada uporedimo biljke i životinje, biljke su više jin. One ne mogu da se kreću za razliku od životinja koje se kreću aktivno. Životinje često imaju visoku telesnu temperaturu, dok su biljke sa niskom temperaturom. Osim toga, zelena boja je boja kojom predstavljamo biljke (hlorofil), dok životinje predstavljamo crvenom bojom (hemoglobin). Kada jedemo biljnu hranu ona nas rashlađuje, dok hrana životinjskog porekla zagreva naše telo.

U narednom blogu pisaću o tome kako preći na makrobiotičku ishranu i kako se adaptirati na takav način života.