Tradicionalna ishrana

Generacijama unazad, većina ljudi se hranila proizvodima koji su bili deo njihove regionalne agrikulture: žitarice, sveže lokalno povrće, mahunarke, sezonsko voće i povremeno proizvodi životinjskog porekla - obično u mnogo manjim količinama nego danas. Naravno, svaki region i kultura razvili su jedinstvenu tradiciju i poljoprivredu, prehrambenu proizvodnju i način kuvanja u zavisnosti od klimatskih razlika i okruženja. Važan princip makrobiotičke ishrane je da jedemo hranu koja pripada području na kom živimo. 

Tradicionalno, na primer, Eksimi i ostali ljudi koji žive na severu baziraju svoju ishranu na ribi i životinjskim proizvodima koji se mogu naći u području Arktika. Povrća ima veoma malo, a ishrana bogata animalnim proizvodima im pomaže da naprave balans sa okrutnom klimom, imajući u vidu da hrana životinjskog porekla zagreva telo. Prateći ovaj princip, ljudi koji žive u tropskim krajevima hrane se jedinstvenim biljkama i životinjskim vrstama koje tamo žive. U Indiji, na primer, ljudi su intuitivno usvojili vegeterijansku ili semi-vegeterijansku ishranu, jer smanjenjem unosa životinjskih namirnica čovek se lakše adaptira na toplu klimu. 

Uzmimo u obzir da osim klimatskih razlika, postoje značajne razlike u pripremi i preradi hrane. Ljudi iz severnih oblasti obično kuvaju hranu duže i uključuju veći procenat soli, životinjskih proteina i masnoće u ishrani. U toplijim regionima, gde kraće kuvanje hrane više priliči uslovima, ljudi jedu veće količine sveže hrane i kraće kuvana jela sa manje namirnica životinjskog porekla i soli.

Različite vrste integralnog pirinča koji se koriste širom sveta, takođe govore o tome kako klimatski uslovi utiču na izbor hrane. Postoje glavne tri podele pirinča po veličini: pirinač kratkog zrna, srednje dugog i dugog zrna. Pirinač kratkog zrna sadrži najveću količinu minerala upoređujući druge dve vrste. Uzgaja se na zapadu, u Japanu, Koreji, Kini itd. Tradicionalno se pripremao kuvajući se pod pritiskom u teškim šerpama od livenog gvožđa sa drvenim poklopcima (današnje kuvanje u ekspres loncu je ekvivalent tome). Ova metoda kuvanja je odgovorajuća za hladne i umerene klimatske regione, jer ono zadržava energiju i nutrijente u žitaricama. Srednje dugo i dugo zrno je lakše i sadrži manje glutena, a koristišćeno je u toplijim i tropskim predelima, kao što su Indija i jugo-istočna Azija.
Promena ka modernoj ishrani uništila je ukorenjene razlike građene vekovima s obzirom na jedinstvene klimatske faktore i uslove sredine. U Americi su ljudi dramatično povećali unos mesa i drugih životinjskih namirnica, koje odgovara ishrani pogodnoj za hladni polarni region. Kao rezultat javlja se ekstremna želja za voćem, povrćem, začinima, rafinisanim šećerom, čokoladom i ostalim proizvodima iz tropskih predela.
Makrobiotika teži povratku ka ishrani koja je klimatsko-ekološki balansirana, kako bi ojačala lično zdravlje i sačuvala integritet planete.