Promene u skladu sa godišnjim dobima

Izbor hrane i način kuvanja moraju biti u skladu sa godišnjim dobom. Tokom zime ljudi obično jedu duže kuvanu hranu, dok je u toku leta priprema hrane brža i kraće se kuva. Takođe, hladno vreme sa sobom donosi povećanje apetita, dok toplo vreme deluje na nas potpuno suprotno. Obično intuitivno menjamo izbor hrane u zavisnosti od godišnjeg doba, ali ako razumemo kako treba da se prilagodimo vremenu, promena će biti mnogo jednostavnija. Ovo je veoma važno, jer je današnja ponuda voća i povrća u supermarketima najčešće standardizovana tokom cele godine.

U nastavku možete pročitati sugestije za različite načine kuvanja i kako da izaberete namirnice koje će izbalansirati ishranu sa godišnjim dobom u kom se nalazimo. Pomenute namirnice se veoma često koriste u makrobiotici i dostupne su u prodavnicama zdrave hrane.

PROLEĆE

Kako stiže proleće uključujte više svežeg zelenog povrća u svoju ishranu, a kada se odlučite da ga kuvate  - barite ga ili pripremajte na pari. Polako počnite da smanjujete unos ulja, soli i ostalih začina koje koritite u kuvanju. Žitarice mogu biti korišćene često, kao i integralne testenine i sejtan.

Sejtan je jelo od punog pšeničnog zrna, bogato belančevinama. Radi se o pšeničnom glutenu koji u ishrani gotovo u celosti može nadomestiti potrebu za mesom.

LETO

Tokom leta supermarketi i pijace puni su raznovrsnog svežeg povrća i sezonskog voća. Letnja hrana generalno sadrži više vode i ekspanzivna je u poređenju sa hranom drugih godišnjih doba. Tokom leta možete redovno jesti letnje bundeve, dinje, slatki kukuruz, krastavce, zelenu salatu, sočna voća i sveža zelena povrća. Promena ka letnjem načinu kuvanja može biti postepena. Lakši i brži načini kuvanja, kao što su barenje, parenje i dinstanje, mogu biti praktikovani često. Hrskavo blanširano povrće i sveže salate se često mogu jesti za vreme leta, kao i žitarice, mahunarke, integralne testenine, tofu i alge. 

Nekada su ljudi bili veoma oprezni pri konzumiranju hladnih pića i hrane u toku leta. U svojim spisima, Hipokrat je objasnio: "Opasno je unositi toplo ili hladno u organizam i time praviti zbrku, jer sve što je ekscesivno predstavlja neprijatelja prirode. Zašto bi iko u toku letnjih vrućina pio ledenu vodu, koja je preterano hladna, čime bi svoj organizam naglo poremetio i doveo do drugačijeg stanja nego onog u kom se prethodno nalazio, stvaranjući time brojne loše efekte?" Makrobiotičari se slažu sa teorijom Hipokrata smatrajući da unošenjem veoma hladnih pića i hrane pojedinac slabi sopstvenu snagu, i preporučuje se da se ne konzumiraju ili da se ograniči njihov unos. 

Somen, udon i druge pšenične testenine mogu biti servirane uz bistre supe, dok se kanten (prirodni želatin koji se dobija iz algi i morskih trava) može koristiti kao poslastica i služiti ohlađen. Jela od tofua i povrća takođe pomažu da se napravi balans u toku letnjih vrućina. Sveže voćne salate, lubenica i krastavci su osvežavajući i mogu se jesti rashlađeni. Malo začinjene bistre supice mogu se služiti rashlađene ili na sobnoj temperaturi s vremena na vreme.

 

JESEN

Kako se jesen približava, postepeno unosite promene u način kuvanja unoseći kaloričnije i jače obroke. Slobodno možete uvećati unos soli i ulja u toku jeseni i zime. Tikvice, kupus, šargarepa, luk, peršun i ostalo povrće sa prirodno slatkim ukusom, u ovo doba godine može se jesti svakodnevno. Jesenje povrće je šareno, te će Vaši obroci izgledati veoma primamljivo. U toku jeseni povrće je dopadljivije ako se iseče na veće komade. Takođe možete pripremati morske alge začinjene sa malo soli i ulja, i povećati unos toplih supa. Kuvano voće i prirodno zaslađeni deserti treba da zamene rashlađeno sočno voće.

 

 Makrobiotički obrok

ZIMA

Tokom hladnih zimskih meseci važno je pripremati hranu koja će pomoći našem telu da ostane toplo.

Ponuda lisnatog zelenog povrća je veoma ograničena, naročito u predelu severne hemisfere, ali je bitno da to što nam je dostupno od ove vrste povrća unosimo svakog dana. Korenasto povrće i ono koje raste iznad nivoa zemlje takođe može biti korišćeno u ishrani svakodnevno.

Pohovano povrće (tempura), lagano dinstana jela (sa ili bez ulja), žitarice, supe od povrća, pasulj i variva mogu nam pomoći da se zagrejemo tokom hladnih zimskih dana. Imajte na umu da su zeleniš i bareno povrće takođe odličan izbor koji treba da se nađe u Vašem jelovniku u cilju da izbegnete monotonu ishranu.  

 Tempura

Tradicionalno japansko jelo koje se priprema od različitog povrća i plodova mora (najčešće škampi), za koje se veruje da su ga u Japan u 17. veku doneli portugalski moreplovci.